fblogo   twlogo   ytlogo


ponedeljak, 23 januar 2017 13:06

Feminističko lice otpora

 
Izvor: Tanjug / AP, Darko Vojinović Izvor: Tanjug / AP, Darko Vojinović

Povodom inauguracije Donalda Trampa žene širom sveta iskazuju svoj otpor kroz proteste do sada neviđenih razmera. Jelena Lalatović analizira zašto su politike imperijalizma, nacionalizma i konzervativizma u direktnom sukobu s ženskim oslobođenjem.

Ženski marševi protiv Trampove administracije održani 21. januara širom Amerike okupili su skoro tri miliona učesnica i učesnika. Drugim rečima, dogodio se najmasovniji protest u skorijoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Ovo je, kao i marš protiv ekstremno restriktivnog zakona o abortusu u Poljskoj, još jedan milionski protest koji su inicirale i organizovale žene, a koji je naišao na ogromnu internacionalnu podršku i solidarnost, pa je tako i u Beogradu organizovan Ženski marš protiv fašizma. Zajednički imenilac svih pomenutih protesta jeste borba protiv državnog nasilja nad ženskim (pre svega reproduktivnim) pravima. 

Razloga za nadu ima: nasuprot militarističkom, konzervativnom i nacionalističkom kursu svetskih elita oličenih u Trampu, Putinu, Erdoganu, stoji masovna pobuna žena koje, poput istaknute borkinje za prava žena i crnaca Anđele Dejvis na Ženskom maršu u Vašingtonu, pozivaju na otpor džentrifikaciji, otpor onima koji profitiraju od ogromnih hipoteka, otpor privatizovanju zdravstvene zaštite, otpor napadima na migrante i muslimane, otpor institucionalnom i privatnom nasilju nad ženama, trans osobama, osobama sa posebnim potrebama. U sličnom duhu, na protestu u Beogradu konstatovano je da živimo u zemlji „u kojoj desetine hiljada ljudi živi u siromaštvu, u kojoj su oni koji rade poniženi i eksploatisani, gde se hiljade izbeglica smrzava na ulicama, dok je rasizam prema Romima jako izražen“, te pozvano na otpor „desnoj politici koja svuda u svetu najpre napada ženska, a potom i prava svih drugih grupa sa manje moći“.

Ujedinjenje svih borbi koje su ovde pomenute jeste primarno obećanje intersekcionalnog feminizma, što podrazumeva istovremeno suprotstavljanje ratu, siromaštvu, rodnoj, seksualnoj, rasnoj i etničkoj diskriminaciji, jer svi ovi oblici nasilja, socijalne deprivacije i diskriminacije ne mogu se posmatrati odvojeno ili nezavisno u odnosu na patrijarhalno i kapitalističko društveno uređenje.

Liberalno-individualistička ideologija jeste ideologija uspona tržišne ekonomije, dok su periodi njenog krahiranja kao faktora socijalne kohezije povoljni za rast pseudokolektivističkih, desničarskih opcija. Solidarnost i kolektivizam koje desnica pokušava da upiše u nacionalističke, etatističke i religiozne sentimente koje raspiruje zapravo je međusobna „solidarnost“ društvenih grupa sa više moći protiv strukturno ugroženijih – patrijarhalne porodice protiv reproduktivnih i seksualnih sloboda, belog stanovništva protiv tamnoputih migranata. 

Kapitalizmu su „porodične vrednosti“ neophodne radi besplatne reprodukcije, te je dihotomija u kojoj je žena vezana za sferu reprodukcije, koja, pored one bazično biološke − rađanja, podrazumeva i neplaćenu brigu o deci i domaćinstvu, a muškarac za proizvodnu sferu, prećutna klauzula kapitalističkog „društvenog ugovora“. Za kapitalizam u tako dubokoj krizi kakva je ova sadašnja, koji podrazumeva ukidanje najosnovnijih oblika socijalne zaštite, te gotovo beskonačno srozavanje minimalne cene rada (tako u Americi koju Tramp pokušava da „ponovo učini velikom” sve je učestalija pojava zaposlenih beskućnika, čiji minimalac jeste dovoljan za preživljavanje ali ne i za troškove stanovanja), kontrola porodice kao vaspitne i reproduktivne „ćelije društva“ jeste prvorazredno pitanje opstanka. Otuda i tolika potreba za kontrolom ženskih tela, koja se, pre svega, ogleda u agresivnim kampanjama ili zakonskim inicijativama za zabranu abortusa, od Amerike i Rusije, preko Poljske, do Srbije.

Predsednik Amerike koji se javno hvali „hvatanjem žena za pičku“ ne označava početak neke „Trampove ere“ i kraj političkih sistema kakve poznajemo, kako izveštavaju nacionalistički i prokapitalistički mediji, već predstavlja gorući simptom zaoštravanja protivrečnosti unutar postojećeg sistema. Dalje, do koje mere jačanje nacionalističkih, patrijarhalnih i klerikalnih diskursa sa ciljem očuvanja postojećeg poretka ide, vidi se i u zakonu koji je prošao prvi krug glasanja u Ruskoj dumi – reč je o legalizaiji fizičkog nasilja nad ženama.

Kontrola ženskog tela osnovna je pretpostavka svakog nacionalističkog i imperijalnog diskursa – žensko telo se najpre brani od imaginarnih neprijatelja (drugih naroda, migranata), a zatim instrumentalizuje za rađanje radi demografske obnove, do koje treba da dođe nakon novih osvajanja tj. povratka izmaštane izgubljene veličine. Tramp, Erdogan, Putin, Vučić reprezenti su ovakve politike, u čemu leži odgovor na pitanje koje su dežurni desničarski dušebrižnici postavili povodom Ženskog marša u Beogradu – zašto bi žene u Srbiji protestovale protiv Trampa. Odgovor na to pitanje je jasan – Tramp je deo globalnog desničarskog talasa na čijem udaru su žene prve, te je očekivano da će pružati otpor.

U nacionalističkom diskursu žensko telo, odnosno kontrola reproduktivnih izbora, jeste metonimija za sva ona nepoželjna tela, tj. ljude – lezbejke, gejeve, izbeglice, trans osobe, Albance, Rome. Nema ničeg antisistemskog u desničarskom „kolektivizmu“, kako bi to voleli Putinovi i Trampovi obožavaoci, balkanski klovnovi poput Malagurskog i Pernara. Metaforom radikalne feministkinje Odri Lord može se dočarati domet desničarske ekskluzivističke „alternative“ – Gospodarev alat nikada neće sruštiti gospodarevu kuću. Rešenje, kako to pokazuju protesti u Americi i Poljskoj, leži u feminističkoj i levičarskoj politici.

Masovnost ovih protesta pobija apokaliptičnu tezu da nakon sloma liberalizma i politika centra nužno mora doći do apsolutnog trijumfa ekstremne desnice. No, ne smemo se zavaravati da su svi učesnici protesta podjednako progresivnih stavova – mnogi samo spontano reaguju na vruhac izopačenosti sistema, koju podjednako oličavaju i Tramp i zakonska uredba da se fetusi nakon spontanog pobačaja sahranjuju. Ali upravo zahvaljujući procepu između liberalnog centra i tradicionalističke desnice levica ima prostor da kanališe masovno osećanje gneva i otpora.

Pročitano 1913 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Imperijalizam

Trampovi ratovi: još jedan razlog za demonstracije protiv Vučića

Treba nam protestni pokret koji je nezavisan i protiv velikih sila, kao i protiv Vučića, piše Vladimir Unkovski-Kori...

Politika i društvo

Orbanova ofanziva na CEU

Stefan Gužvica piše o najnovijoj represivnoj meri Orbanovog režima: napadu na Srednjoevropski univerzitet (CEU) u Budimp...

Politika i društvo

Predsednički izbori kao teatar apsurda: fenomen Belog

U okviru rubrike o predstojećim predsedničkim izborima, analiziramo fenomen Ljubiše Preletačevića Belog, kandidata opozi...

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12c. Altise

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua ...

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12b. Gramši

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Teorija

Stvar je u tome da se svet promeni (feljton): 12a. Lukač

Nastavljamo sa najnovijim feljtonom Marks21. Radi se o knjizi britanskog revolucionarnog socijaliste Džona Molinjua napi...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.