1. Svetska ekonomska kriza se nastavlja. Ogromne sume novca uložene su u finansijske sisteme – 14 biliona dolara na spasavanje banaka i kompanija u SAD, Britaniji i evrozoni, 1.4 biliona na nove bankarske pozajmice u Kini – sve to u pokušaju stabilizacije svetske ekonomije. Ipak, ostaje otvoreno pitanje da li će ovi napori biti dovoljni da dovedu do održivog oporavka ekonomije. Rast naprednih ekonomija je i dalje spor, a nezaposlenost nastavlja da raste. Strahuje se da se stvara novi finansijski balon čiji je centar ovog puta Kina. Razvučeni karakter ove krize – najveće nakon Velike depresije – odražava svoje korene u samoj prirodi kapitalizma kao sistema.

2. Nakon velikog talasa otpuštanja, u Evropi se kriza sada usredsredila na javni sektor i sistem socijalnog blagostanja. Upravo ona finansijska tržišta koja su se spasila sigurne propasti zahvaljujući državnoj pomoći sada se dižu na oružje zbog porasta zaduženosti vlada, do kojeg je došlo upravo kako bi se ta tržišta spasila – i zahtevaju tešku seču javne potrošnje. Ove mere su pokušaj cele klase da cenu krize prebaci sa onih koju su je izazvali – pre svega sa banaka – na radnice i radnike i to ne samo one zaposlene u javnom sektoru, već i sve one koji se koriste uslugama koje taj sektor pruža. Zahtevanje strogoće i „reforme“ javnog sektora su najjasniji znak da neoliberalizam, uprkos tome što ga je kriza na intelektualnom nivou diskreditovala, nastavlja da dominira u diktiranju politike.

3. Grčka je trenutno u centru svih zbivanja. Ona je jedna od nekoliko evropskih ekonomija koje su naročito ranjive, delom zbog dugova koji su se tokom ekonomskog buma nagomilavali, delom zbog toga što im je teško da se nadmeću sa Nemačkom, gigantom evrozone. Pod pritiskom finansijskih tržišta, Evropske komisije i nemačke vlade, vlada Jorgosa Papandreua je pogazila predizborna obećanja i najavila seču u visini od četiri odsto nacionalnog dohotka.

4. Na svu sreću, Grčka ima veličanstvenu istoriju socijalnog otpora, koja se proteže sve do 70-tih godina. Nadovezujući se na pobunu omladine iz decembra 2008, grčki radnički pokret je na vladine pakete mera odgovorio talasom štrajkova i demonstracija.

Takođe, pozdravljamo i primer referenduma sprovedenog na Islandu, gde je narod odbio vraćanje dugova koje su im banke nametnule.

5. Grčkim radnicama i radnicima je potrebna solidarnost socijalista, sindikalaca i antikapitalista iz celog sveta. Grčka je samo prva evropska zemlja koja se našla na meti finansijskih tržišta, ali ona u vidu imaju i mnoge druge – na prvom mestu Španiju i Portugal.

6. Potreban nam je program mera koje mogu da podignu ekonomiju iz krize, ali na takvim osnovama koje će za prioritet imati ljudske potrebe umesto profita i stavljanje tržišta pod demokratsku kontrolu. Moramo se zalagati za antikapitalistički odgovor: Naš zivot, naše zdravlje, naša radna mesta – ispred profita.

• Sva smanjenja domaće javne potrošnje da se zaustave ili preokrenu: stop penzionoj „reformi“; zdravstvo i obrazovanje nisu na prodaju;

• Zagarantovano pravo na rad i program javnih investicija u zelene poslove – javni prevoz, industrije obnovljivih izvora energije i adaptacija privatnih i javnih zgrada radi smanjenja emisija ugljen-dioksida;

• Za stvaranje jedinstvenog javnog bankarskog i finansijskog sistema, pod javnom i narodnom kontrolom!

• Bez diskriminacije imigranata i izbeglica: legalizovati ih!

• Ne potrošnji u vojne svrhe: Za povlačenje zapadnih trupa iz Iraka i Avganistana, drastično smanjenje vojnih budžeta i raspuštanje NATO pakta!

7. Odlučili smo da organizujemo aktivnosti evropske solidarnosti protiv seče javnog sektora i kapitalističkih napada. Pobeda grčkih radnica i radnika ojačaće otpor seči u drugim zemljama.

SAOPŠTENJE SU DO SADA POTPISALE SLEDEĆE ORGANIZACIJE:

Grčka: Aristeri Anasynthes, Aristeri Antikapitalistiki Syspirosi, Organosi Kommuniston Diethniston Elladas-Spartakos, Sosialistiko Ergatiko Komma, Synaspismos Rizospastikis Aristeras;

Portugal: Bloco de Esquerda;

Baskija: Ezker Gogoa;

Španija: En lucha/En lluita, Izquierda Anticapitalista, Partido Obrero Revolucionario;

Austrija: Linkswende;

Belgija: Ligue Communiste Révolutionnaire – Socialistische arbeiderspartij;

Britanija: Socialist Workers Party, Socialist Resistance;

Češka: Socialistická Solidarita;

Danska: Socialistisk Arbejderparti;

Francuska: Nouveau Parti Anticapitaliste;

Holandija: Internationale Socialisten, Socialistische Arbeiderspartij;

Hrvatska: Radnička borba;

Irska: People Before Profit Alliance, Socialist Workers Party;

Italija: Sinistra Critica;

Kipar: Ergatiki Dimokratia; Yeni Kıbrıs Partisi

Nemačka: internationale sozialistische linke, marx21, Revolutionär Sozialistischen Bund;

Poljska: Polska Partia Pracy, Pracownicza Demokracja;

Rusija: Vpered;

Srbija: Marks21;

Škotska: Scottish Socialist Party;

Švajcarska: Gauche anticapitaliste, Mouvement pour le socialisme/Bewegung für Sozialismus, solidaritéS;

Švedska: Socialistiska Partiet, Internationella Socialister;

Turska: Devrimci Sosyalist İşçi Partisi, Özgürlük ve Dayanışma Partisi;