Solidarnost je suočena sa velikim izazovom. Uprkos dubokoj krizi kapitalističkog sistema i poverenja u političke elite, jasno je da postoji i kriza alternativâ. Retko ko veruje u to da su revolucionarni pokret i socijalizam uopšte mogući.
Solidarnost postoji upravo da bi tu situaciju promenila. Nismo u zabludi, pred nama je nimalo lak zadatak. U kojoj se situaciji nalazimo? Osnova za pokret protiv vlasti postoji. Svedoci smo perioda u kom se vode razne borbe: radnički štrajkovi, građanski protesti i studentske blokade fakulteta.
To nezadovoljstvo se, doduše, artikuliše u antipolitičkom pravcu. Izgradnja međusobnog poverenja je mukotrpan proces. Svi se drže samo sebe i odbijaju bilo kakvo političko angažovanje, čime postaju lak plen državne represije ili korupcije.
Zavadi, pa vladaj – to je parola vlasti! Već iz toga postaje jasno da je prepuštanje celokupnog političkog procesa vlastima i njihovoj poslušnoj opoziciji potpuni promašaj.
Marks21 je pokrenuo list Solidarnost upravo da bismo politici vladajućih krugova suprotstavili politiku jedinstvenog fronta eksploatisanih i potlačenih. Zato je naša parola „Solidarnost je naša snaga!”
Iako je parola dobar znak kuda želimo da idemo, ona nije zamena za politički plan i organizaciju.
Socijalistički list je upravo novi metod da se politički plan i organizacija uvedu u sve borbe koje se odvijaju stihijski.
Kako bi mogao da uspešno obavlja svoju ulogu, socijalistički list bi morao da postane list svih pokreta eksploatisanih i potlačenih.
List pokreta organizovano uključuje borbene pojedince i grupe stvaranjem redovnih dopisnika i prodavaca novina iz njihovih redova, redovnim prodajama i javnim promocijama novina, čitalačkim sekcijama na radnim mestima i na univerzitetima, skupljanjem novca i raznim propagandnim i agitacionim aktivnostima u cilju pokretanja sve širih slojeva društva protiv vlasti.
Evo na koji način uredništvo to namerava da postigne. Naš list: (1) uspostavlja političku viziju i akcioni plan za svaku borbu u cilju njene pobede i povezivanja sa sličnim borbama; (2) uslovljava podelu rada, kako unutar naše organizacije, tako i u samom pokretu; i (3) traži saradnju učesnika svih borbi u gore navedenim delatnostima.
Prva tačka je konkretno pitanje. Ako najborbeniji i najsvesniji aktivisti ne vide potrebu za razmenom iskustava i prenosa šire analize ljudima u svom okruženju, rascepkanost otpora je nemoguće prevazići. Socijalistički list mora da pridobije njihovo poverenje.
Tu se javlja potreba za vizijom i planom. Strateška linija novina, pa i taktičke preporuke u svakom broju, mogu se na određeni način posmatrati kao aktivno predviđanje – kao vodič za praksu, one služe da se grupa aktivno angažuje u dešavanjima.
Ukoliko aktivnost grupe registruje uticaj na tok neke kampanje, protesta ili štrajka; ukoliko uspe da stvori konkretne mreže solidarnosti i poveže razne pokrete, prenoseći iskustva i pouke; ukoliko uspeva da sistematski razotkriva celokupni sistem eksploatacije i ugnjetavanja koji stoji iza svake svakodnevne nepravde i da pritom kanališe i koncentriše sve širi pokret protiv države i kapitalizma – dakle, da politički generalizuje saznanja i iskustva i širi borbu – to znači da je linija bila ispravna i korisna za pokret.
Predviđanje nas, dakle, dovodi do druge tačke – organizacije. Ako samo pasivno pratimo dešavanja, onda ih prepuštamo stihiji. Ako ih javno planiramo i ako želimo napred, onda moramo i da ih izvršimo, da aktivno ubeđujemo ljude, da učimo na greškama, da polažemo račune sebi i učesnicima pokreta, da slušamo i učimo od najboljih aktivista, da se unapređujemo.
Planiranje i aktivnost podrazumevaju organizaciju, podelu rada i visoku disciplinu radi proizvodnje i distribucije lista i organizovanog osluškivanja glasa naroda radi korigovanja linije.
Za svaku aktivnost postoji adekvatna forma rada. Uredništvo je delegirano da upravlja izradom novina od diskusije do proizvodnje, tj. da organizuje list oko političke vizije. Cela organizacija rastura novine, prikuplja kontakte, mahom putem redovnih prodaja, i organizuje čitalačke sekcije, na kojima se sistematski prenosi linija i sluša glas naroda. Uredništvo onda koriguje liniju putem letaka i u narednom broju novina.
Tu su bitni redovnost, brzina i upornost. List će biti prihvaćen i uspešan samo ukoliko nije shvaćen kao turista koji se pojavljuje tek na dan protesta da profitira na nečijoj bedi. List mora biti unutrašnji deo pokreta koji učestvuje u pripremi svake borbe. Letak će biti koristan jedino ako se izbaci na vreme. Organizacija kao takva zaslužuje publiku jedino ako dokaže svoju upornost onda kada nije lako.
Novine, dakle, moraju biti sastavni deo raznih pokreta da bi ih njihovi učesnici prihvatili. Mora biti kristalno jasno da novine pulsiraju zajedno sa masom ljudi sa kojima dele zajedničku borbu.
Neko ko u širem pokretu ne učestvuje redovno i disciplinovano ne može da njenim učesnicima prenese lekcije borbe, jer tu borbu ne oseća kao svoju.
To nas navodi na treću tačku koja zatvara krug – na učešće saradnika iz svih pokreta u izradi lista. Naš list će u budućnosti doživeti uspeh samo ukoliko njegova linija i organizacija ojačaju pokret i borbu, odnosno ako u samom listu ojača učešće aktera iz pokreta. Čitaoci bi trebalo da postaju prodavci, prodavci dopisnici, a dopisnici članice i članovi Marks21.
Tek uz aktivno učešće saradnika naš list će dopreti do šire publike. To znači da će biti u prilici da sve šire krugove ljudi ubeđuje da je potrebno sprovoditi njegovu liniju u praksi. Na kraju krajeva, samo tako će moći da postane barjak budućeg masovnog pokreta u ratu protiv kapitalizma.
Zato koristimo svaku, pa i ovu priliku, da pozovemo naše čitaoce da nam pomognu u stvaranju široke i aktivne mreže otpora protiv svakog vida kapitalističke tiranije u svakodnevnom životu. Revolucionarna borba za slobodno, solidarno i dostojanstveno društvo zahteva da se svi koji su nezadovoljni i uslovima života i nepostojanjem političke alternative udruže i počnu da je aktivno organizuju.