fblogo   twlogo   ytlogo


subota, 16 jun 2012 13:42

Fridrih Engels: Razvoj socijalizma od utopije do nauke

 

Socijalizam je kroz svoje postojanje imao uspele i neuspele periode vladanja, ako su sovjetski socijalizam i Francuska revolucija propali kao sistemi društvenog uređenja, to nikako ne znači da jednakost kao osnova društva ne može biti ostvarena.

Još u 18. veku sa pojavom socijal-utopista: Sen Simona, Furjea i Ovena i iznošenjem zamisli o državi uma svim ranije nametnutim idejeama i načinima mišljenja od strane monarhije u kolaboraciji sa crkvom došlo je vrema da se ispita „da li je to baš tako"?

Ispitivanjem religije, kulture, drustvenog uređenja i shvatanja prirode, ideja koje su sveštenstvo i plemstvo nametale trećem staležu tj. buržoaziji kao jedine tačne i od Boga dane i u koje niko nije smeo posumnjati ili osporavati ih otvoren je prostor narodnim masama koje su uvidele da su bile lagane da zbace ceo pređašnji sistem zasnovan na večnim lažima.Početak otkrivanja prave istine je ustvari i početak nastajanja socijalizma.

Francuskom revolucijom i osnivanjem prve republike narod je konačno dobio priliku da još od praistorije, sam odlučuje o svojoj daljoj sudbini.

Kada je treći stalež dobio istorijsku priliku da vlada, sam sebi je iznutra tu priliku uskratio postavljanjem da vlast vrše „pametniji članovi" tj. bankari, zemljoposednici, sitni kapitalisti, koji, kada su dobili priliku da vladaju ceo svet su podredili proizvodnji kapitala. Na mesto vlastelina, kraljeva ili popova stupili su bankari, trgovci i političari,sistem je postao još gori od predhodnog a radnička klasa se opet našla u položaju koje je zauzimala i pre revolucije, opet se morala boriti za svoju emancipaciju ali ovaj put protiv mnogo jačeg neprijatelja i mnogo umreženijeg. U srednjem veku vladala je naturalna proizvodnja, kompletna proizvodnja koju su vršili članovi jedne poriodice svojom radnom snagom i od svoga materijala, prema tome krajnji produkt je pripadao iskljičivo onome ko ga je i stvorio, a neplanirani suvišak bi se trampio za druge proizvode.Kasnije nastankom parne mašine i razvitkom mašina koje zamenjuju ljudsku snagu feudalni sistem se ruši i prelazi u kapitalistički, raniju neplansku proizvodnju zamenjuje namerna proizvodnja suviškova koji se na tržištu mogu prodati za novac. Dok su u srednjem veku radnici svoju robu prodavali za novac, ovde su radnici ti koji same sebe tj. svoju radnu snagu prodaju kapitalisti kao materijal za izradu robe. Prodajom radne snage proleterijat indirektno sve više podržava podelu društva na one koji imaju i na one koji nemaju, velikim brojem nezaposlenih radnika na tržištu oni sami sebi obaraju cenu rada po zakonu „ponude i potražnje".

Kao što je Furje rekao „U civilizaciji siromaštvo proizilazi upravo iz izobilja", sa jedne strane iz izobilja novca kod malog broja ljudi, a sa druge strane iz izobilja nezaposlenih radnika koji uvek mogu biti zamena radniku koji se buni za pravedniju raspodelu profita. Na taj način što kapitalist uvek može naći na tržištu zamenu za buntovnog radnika, radnici gube moć ultimatuma.

Samo masovno organizovani radnici koji predstavljaju ozbiljan faktor, tj. kada se ne može naći adekvatna zamena za radnika, imaju moć da uslove kapitalista da ravnomerno raspoređuje profit. Zato je potreban široki narodni pokret, a to je upravo socijalizam. Socijalizam nije utopijski san o idelnom društvu,utopijski san je samo za one kojima on smeta i koji bi hteli da ga ospore na sve načine. On je samo realna zamisao o društvu gde prirodno stanje životinje ne bi bio vrhunac ljudskoga razvitka. Takvo društvo je moguće samo uz punu ravnopravnost svih činioca društva i međusobnu toleranciju. Zadatak savremenog socijalizma nije nasilno obaranje sistema putem revolucije jer uslovi nisu onakvi kakvi su bili, niti je današnji socijalizam isti socijalizmu od pre sto ili 5 godina, niti će socijalizam u vreme promene sistema biti isti današnjem, već je zadatak agitacija kod narodnih masa i stvaranja pokreta koji će biti u stanju da ostvari možda čak i mirnu revoluciju. Zato je bitno da se u trenutku kada je kapitalizam u fazi raspadanja, kao danas, uzme još aktivnije učešće u njegovom konačnom uklanjanju.

Pročitano 2089 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Radnički pokret i izbijanje Prvog svetskog rata: izdaja evropske socijaldemokratije i bankrotsvo reformizma

U Sarajevu je 28. juna 1914. godine odjeknuo pucanj koji je potpuno promenio dalji tok istorije. Ili, tako barem pokušav...

Istorija

Lenjin: Veština intervenisanja u neizvesnoj borbi (4)

Poslednji deo naše kolumne o Lenjinu pokazuje ukratko dijalektiku partije i pokreta na delu u periodu između Februarske ...

Istorija

Lenjin: Licem u lice sa ratom i revolucijom (3)

U trećem delu feljtona Mejer pravi osvrt na Lenjinov odnos prema revoluciji. Prvi put objavljeno u petom broju Solidarno...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2014. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.