Kampanju su do sada podržali Plenum Filozofskog fakulteta i nekolicina sindikalnih i organizacija iz civilnog sektora. Takođe, dobili smo i brojna pisma podrške iz inostranstva.

Ovde prenosimo nekoliko pisama podrške, a od narednog broja Solidarnosti redovno ćemo izveštavati o toku kampanje. Za više informacija pišite na This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it

Rektorova izjava da je blokade fakulteta potrebno prekinuti „milom ili silom" zbacila je masku sa neoliberalne reforme obrazovanja u Srbiji. Svi koji danas protestuju protiv visokih školarina i skandalozne reforme obrazovanja postali su neprijatelji države.

30. juna četiri velika sindikata radnica i radnika u javnom sektoru, sa sekcijama drugih sindikata na lokalnom nivou, organizovali su masovni štrajk u centru Londona koji je okupio 800 hiljada ljudi. Dvojica aktivista Marks21 trenutno su u Londonu, povodom političke konferencije Marxism 2011, tako da su se danas priključili štrajkačima na ulicama. Iz Londona piše Vuk Vuković

Ogromni generalni štrajk drma tlo pod grčkom vladom. Radnice i radnici su pobesneli zbog današnjeg pokušaja vlade da kroz parlament progura teške mere štednje.

Prošla godina završila se velikom pobunom omladine i nastavnika protiv seče budžeta za obrazovanje u Britaniji, kao i prvim protestima koji su doveli do revolucije u Tunisu. Iskustvo Tunisa inspirisalo je stotine hiljada mladih u Egiptu da započnu borbu koja će uvući i mnoge druge slojeve stanovništva i koja će dovesti do rušenja Hosnija Mubaraka, višedecenijskog diktatora i glavnog saveznika SAD u regionu. Odjek revolucije odbija se natrag u centar sistema i podstiče mlade u Evropi kojima ovakvo društvo ne pruža ikakvu perspektivu da ustaju za svoja prava. Sada su mladi ustali i u Španiji.

Ne stranoj intervenciji

Da arapskoj intervenciji

Obaveštavamo vas da će se večerašnja tribina "Vodič za štrajk - ima li Srbija radnički pokret" umesto u Domu omladine Beograda održati u sali 101 na prvom spratu Filozofskog fakulteta, sa početkom u 19:30.

Vodeći aktivisti egipatskog radničkog pokreta, zastupajući desetine hiljada radnica i radnika u štrajku, sastali su se prošle subote u Kairu. Oni su se složili oko zajedničkog programa zahteva i koordinisanja daljih aktivnosti. Ovaj program nadilazi čak i najsmelije zahteve koji su postavljani tokom talasa štrajkova u godinama koje su prethodile obaranju Mubaraka. Nekoliko potpisnika pripada sindikatima koji su 25. januara na kairskom Trgu oslobođenja osnovali novi nezavisni sindikalni savez. Ovo saopštenje je važan korak jer spaja snažnu grupaciju sindikalnih aktivista i učvršćuje njihovu odlučnost da se izbore za ciljeve revolucije. Ništa blizu ovog nivoa koordinacije štrajkačkih vođa u Egiptu nije postojalo decenijama, a zahtevi koje ispostavljaju daleko prevazilaze granice kapitalističkog sistema.

Oko 24,000 radnica i radnika najvećeg egipatskog preduzeća u javnom vlasništvu, „Preduzeća za predenje i tkanje Misr", otpočelo je otvoreni i potpuni štrajk.

Talas štrajkova stotina hiljada radnika danas je preplavio Egipat. Jedan egipatski aktivista iz Kaira rekao je za Socialist Worker da mu telefon zvoni na svakih deset minuta, sa izveštajima o novim štrajkovima.

Tri udružena prosvetna sindikata stupila su u najavljeni delimični štrajk 24. januara 2011. U petak 28. januara veliki broj osnovnih i srednjih škola širom Srbije obustavio je nastavu. U štrajku učestvuje oko 1,212 škola, dok je oko 600 njih potpuno obustavilo nastavu. Zahtevi sindikata tiču se poboljšanja materijalnog položaja prosvetnih radnika, koji su odlučni su da štrajkuju dok im se zahtevi ne ispune.

Egipatski radnici imaju potencijal da odigraju ključnu ulogu u revoluciji.

Značaj pobede tuniskih masa nije samo u uspešnom svrgavanju Bena Alija, čime su okončane 23 godine njegove diktature. Tuniska revolucija pobija argumente koje su proteklih nekoliko decenija nudili mnogi desni intelektualci, prema kojima arapske mase nisu sposobne da postignu revolucionarne promene i da su revoluciji dani odbrojani.

Potrebno je širom otvoriti vrata svima koji traže politički dom antikapitalističkog tipa. Mnogi kolektivi i pojedinci to zapravo žele. Postoji verovatno mnogo neorganizovanih levičara koji ne shvataju potrebu za borbom na pojedinačnim frontovima ili koji su razočarani nedostatkom jedinstva na levici i ne žele da gube vreme na inicijative koje su često usko ideološki definisane i međusobno sukobljene. Ipak, tokom protekle godine stvorio se, kako u međusobnim diskusijama, tako i u praksi, prostor za pokretanje šire leve alternative.

Revolucija je zbacila korumpiranog tuniskog predsednika Zina el Abidina Bena Alija. Ovo je prvi put još od pada iranskog šaha 1979. da je neki bliskoistočni vođa zbačen revolucijom. Ovo će izvršiti električni udar duž cele Severne Afrike i Bliskog Istoka.

Visoka nezaposlenost među omladinom, siromaštvo i rastući životni troškovi – kombinovani sa neverovatnim bogatstvom elite i korupcijom – doveli su do izliva gneva.

Izveštaji sa radničkih borbi u Španiji, Portugalu, Italiji...

Hapšenje Jovice Stefanovića Ninija, vlasnika beogradskog farmaceutskog preduzeća „Srbolek“, navelo je da se postave izvesna pitanja. Je li pravda u ovoj zemlji naprosto „spora – ali dostižna“, ili se pojedincima deli po nekim posebnim standardima i zaslugama tj. kad baš preteraju? Na žalost, drugi scenario je mnogo verovatniji.