Solidarnost je suočena sa velikim izazovom. Uprkos dubokoj krizi kapitalističkog sistema i poverenja u političke elite, jasno je da postoji i kriza alternativâ. Retko ko veruje u to da su revolucionarni pokret i socijalizam uopšte mogući.

Prenosimo odeljak iz prvog dela trotomne biografije Lenjina, marksističkog autora i osnivača Internacionalne socijalističke tendencije, Tonija Klifa. Knjigu Building the Party ćemo od februara prevoditi i jednom sedmično postavljati, poglavlje po poglavlje, na naš veb sajt marks21.info. Odeljak koji smo ovde odabrali da prenesemo tiče se pitanja strategije i taktike i veoma je koristan ne samo za razbijanje predrasude o marksizmu kao o skupu dogmi uklesanih u kamen, već kao praktičan vodič za sve revolucionare.

Marksizam je u svojoj biti internacionalistička ideologija – rečima Komunističkog manifesta: „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!“ Ipak, to što je internacionalizam sastavni deo marksizma, ne znači da je marksizam „nadnacionalan“ ili da negira postojanje nacionalnih podela ili uticaj koji one putem ideologije vrše na radničku klasu.

Bilten Izvršnog komiteta Komunističke internacionale, 1921.

Mnogi aktivisti sa kojima sarađujemo u raznim pokretima saglasni su sa nama oko većine osnovnih stvari. Oni se slažu da levičari moraju da se suprotstave svakoj vrsti ugnjetavanja. Slažu se i da svaki pokret protiv kapitalizma mora da u sebi sabere inicijativu, energiju i maštu miliona organizovanih radnica i radnika. Saglasni su i da protiv fašista moramo da ujedinimo najšire društvene snage. Oni se u potpunosti protive desničarima i ne veruju liberalnim demokratama. Uglavnom su svesni i da socijaldemokrate ne nude put napretka.

Usled sve učestalijih napada na radnička prava i sve jače državne represije nad radničkim pokretom, odlučili smo da objavimo isečak iz knjige Kolina Barkera „Poljska, 1980-81: Samoograničena revolucija”. Isečak prenosi iskustva brutalne represije nad radničkim pokretom u staljinističkoj Poljskoj. Bili smo delom motivisani željom da prenesemo inspirativna iskustva poljske radničke klase u naporima da se organizuje i poveže protiv represije. Primeri komiteta za odbranu radništva, koji su pokušali da organizuju širu podršku protiv državne represije i odbrane prava radnica i radnika i međuštrajkačkih komiteta, koji su organizovali borbu u samoj industriji, danas su svakako veoma bitni. Ovaj isečak se, međutim, završava uspehom države da slomi štrajkački pokret – do čega je došlo usled njegovog neiskustva i neorganizovanosti. Štaviše, ključna greška koju je pokret načinio bilo je njegovo insistiranje na samoograničavanju borbe za socijalna prava unutar sistema. Tako je pokušaj pokreta da se u suštini ne bavi politikom završio njegovim porazom.  Mi danas moramo da postavimo pitanje organizovanja radničke partije, suštinski iz dva razloga. Prvo, jer bismo bez okupljanja najboljih aktivista ostali bez mogućnosti da organizujemo široke i nezavisne inicijative u radništvu protiv kompromisa i izdaja sindikalnih centrala. Drugo, jer bismo bez političkog jedinstva tih aktivista uvek ostali nemoćni protiv mnogo jačeg i organizovanijeg neprijatelja: države.

Dve teške pretnje lebde nad 21. vekom. Jedna je imperijalistički rat sa svojim propratnim efektima. Druga je rastuća opasnost katastrofalnih klimatskih promena.

Sećate li se one priče o tome kako u eri globalizacije slobodni kapital može otići gde god poželi i raditi šta god poželi? Očekivali bismo da će se razne vlade laktati u žarkoj želji da mu učine po volji. Toni Hejvard, doskora generalni direktor „Britiš petroleouma“ (BP), tako nešto na svojoj koži nikako nije mogao da potvrdi.

Ukoliko želimo da ostvarimo Marksove nade o revoluciji, radničke borbe moraju biti u središtu našeg razumevanja njegovih teorija. Piše, Ejmi Leder

Drug iz Hrvatske piše recenziju Harmanove Narodne istorije sveta

Vladajuća klasa opravdava ekonomske „reforme“ koje za cilj imaju povećanje rasta kao nešto što je dobro za sve nas. Šta se, međutim, krije iza statističkih podataka? Piše, Kris Harman

Poslednji objavljeni članak Krisa Harmana u kom se osvrće na značaj koji je naše shvatanje staljinističkih režima imalo u izgradnji revolucionarne levice

Lenjin u ovom svom delu razmatra učenja Marksa i Engelsa o državi u istorijskom kontekstu revolucionarne situacije u Rusiji, leta 1917. godine

Pamflet „O pravu nacija na samoopredeljenje“ Lenjin je napisao 1914. godine. Osu konstrukcije ovog pamfleta predstavlja Lenjinov odgovor poglavito Rozi Luksemburg, ali i određenom broju teoretičara koji su napadali deveti paragraf programa ruskih marksista, a koji se ticao prava nacija na samoopredeljenje.

Malo toga se danas govori o političkim idejama i opredeljenjima velikih naučnika i umetnika. Jedan od onih koji bi svakako bili svrstani među velikane nauke je i Albert Ajnštajn, koji je 1949. godine napisao svoj politički esej „Zašto socijalizam?“ Ovde prenosimo jedan njegov deo