Makedoniju je, od početka ove godine, preplavio talas etnički motivisanog nasilja. Početna varnica bljesnula je krajem januara, nakon što je na seoskom vašaru u blizini Struge grupa Makedonaca noseći maske sa burkama namerno provocirala albanske muslimane. Iz osvete je spaljena pravoslavna crkva u Strugi. Mesec dana kasnije, makedonski policajac je u Gostivaru ubio dva albanska mladića i time izazvavao masovne demonstracije. Tokom jedne od šetnji mogli su se čuti pozivi na osvetu „Sloveno-Makedoncima" i pokliči za „Veliku Albaniju". Od tada su incidenti sve brojniji: kamenovani autobusi, izbodeni tinejdžeri, spaljena pravoslavna crkva u blizini Tetova.

Lešinari iz redova međunarodne finansijske oligarhije ponovo lete u pomoć evropskim bankama, pod maskama spasitelja. Plen im je i dalje narod Grčke. Ovog puta, cilj drugog bejlauta od 130 milijardi evra nije otplaćivanje duga evropskih banaka, već žrtvovanje Grčke, kako bi jedinstvena evropska valuta i evropska monetarna unija mogle da prežive.

„Ako vam vlada ukine internet, ukinite vladu!"

Transparent na anti-ACTA protestu, Berlin, 11. 2. 2012.

Pred vama se nalazi prvi broj Solidarnosti od oktobra prošle godine. Dužu pauzu pri izdavanju naših novina ne možemo da računamo kao preterani uspeh. Iako je dobar deo broja bio spreman već u novembru, aktivnost naše grupe bila je fokusirana na studentski protest protiv komercijalizacije znanja, koji je buknuo na jesen i trajao, na ovaj ili onaj način, kroz čitavu zimu.

U svetu se odvijaju epohalne promene koje neće zaobići Srbiju. Prošle godine je svetska ekonomska kriza, nakon tri godine, izazvala otvoren bes narodnih masa. Svetske elite su na pobunu potlačenih klasa odgovorile sve otvorenijim spajanjem finansijskog kapitala sa državnom vlašću, surovom represijom protiv narodnih pokreta i gušenjem demokratskog procesa. Svuda se otvara pitanje klasne borbe za prevlast, za samo srce demokratije!

Solidarnost je suočena sa velikim izazovom. Uprkos dubokoj krizi kapitalističkog sistema i poverenja u političke elite, jasno je da postoji i kriza alternativâ. Retko ko veruje u to da su revolucionarni pokret i socijalizam uopšte mogući.

Ispostavlja se se da je 2011. godina čuda. Počela je sa revolucijama u Tunisu i Egiptu, a proizvela je dan globalnog protesta protiv kapitalizma. Procenjuje se da je oko milion ljudi širom sveta protestvovalo 15. oktobra.

Kampanju su do sada podržali Plenum Filozofskog fakulteta i nekolicina sindikalnih i organizacija iz civilnog sektora. Takođe, dobili smo i brojna pisma podrške iz inostranstva.

Ovde prenosimo nekoliko pisama podrške, a od narednog broja Solidarnosti redovno ćemo izveštavati o toku kampanje. Za više informacija pišite na This e-mail address is being protected from spambots. You need JavaScript enabled to view it

„Korupcija zvaničnika, policijski tretman „običnih ljudi" u gradovima, borba protiv gladnih i suzbijanje narodnog stremljenja ka prosvetljenju i znanju, iznuđivanje poreza, progon verskih manjina, ponižavajuć tretman vojnika i tretman liberalne inteligencije i studenata kao da su vojnici – zar ove i hiljade drugih manifestacija tiranije, iako nisu direktno povezane sa „ekonomskom" borbom, ne predstavljaju, generalno, u manjoj meri „široko primenljivo" sredstvo i priliku za političku agitaciju i uvlačenje masa u političku borbu? Upravo suprotno je istina."

Tribina o levici u Srbiji, održana 24.11.2011. u prostorijama Udruženja novinara Srbije, trebalo je da predstavi stavove levice o danas ključnim pitanjima koja se sve češće, bez njenog učešća, diskutuju u medijima – poput krize evrozone, dužničke krize i represije nad pokretima otpora, kako u Srbiji tako i u celom svetu.

Rektorova izjava da je blokade fakulteta potrebno prekinuti „milom ili silom" zbacila je masku sa neoliberalne reforme obrazovanja u Srbiji. Svi koji danas protestuju protiv visokih školarina i skandalozne reforme obrazovanja postali su neprijatelji države.

PRIDRUŽUJEMO SE NARODNOM PROTESTU ISPRED SKUPŠTINE!

#OD 15h OKUPLJAMO SE U PARKU PREKO PUTA SKUPŠTINE: HOĆEMO OBRAZOVANJE I RADNA MESTA, NEĆEMO DA PLAĆAMO NJIHOVU KRIZU!

#U 18h ORGANIZUJEMO DISKUSIJU NA TEMU "REVOLUCIJA U XXI VEKU: OMLADINA I STUDENTI U BORBI ZA BOLJI SVET" U MAGACINU, KRALJEVIĆA MARKA 4

OD MAGREBA DO VOL STRITA - GRADIMO BORBENI ANTIKAPITALISTIČKI POKRET! PRIDRUŽITE NAM SE!

Objavljeno na sajtu novossti.com.

U tri radna dana, od 21. do 23. jula, u organizaciji Rosa Luxemburg Stiftunga održana je na Fruškoj gori ljetna škola na temu “Kriza, odgovori, ljevica”. Uglavnom mlađi intelektualci s područja Jugoslavije, od kojih su neki ili obrazovanjem ili adresom vezani i uz druge evropske zemlje, referirali su i raspravljali o kapitalizmu i krizi, o tome što nakon neoliberalizma, sasvim neretorički pokušavši odgovoriti na pitanje: Čemu još ljevica?

Jedan od govornika bio je i Andreja Živković, sociolog na doktorskim studijima u Cambridgeu. Polje njegovog interesa – politička ekonomija tranzicije u Jugoistočnoj Evropi i historija socijalističke misli na Balkanu – zbog recentnog razvoja događaja našlo se u središtu  teorijskog i praktičnog događanja koje, urgentnošću potrebe za političkom intervencijom, nadilazi puko akademsko zanimanje. Razgovor smo vodili u pauzi skupa, na mješavini srpsko-hrvatskog jezika i upotrebe engleskih termina koju smo, bez cenzorske namjere, pretočili u hrvatski novinarski jezik.

Anarhija tržišta je daleko razornija nego navodna anarhija na ulicama. Zato prenosimo saopštenje naše sestrinske Socijalističke radničke partije povodom nereda u Britaniji. Bankari i biznismeni, koji nastavljaju da grabe novčane bonuse iako plate padaju i vlada milionera, koja od stanovništva traži da stegne kaiš kako bi se otplatili dugovi engleskih banaka, nemaju nikakvo pravo da dižu moralnu paniku i puštaju policiju sa lanca kada krene bunt mladih protiv državne represije, siromaštva i rasizma. Omladina nije kriva što nema posla. Više od 20 odsto mladih između 15 i 24 godina u 27 zemalja Evropske unije nema posao. Za krizu je odgovorna upravo vladajuća klasa i ona treba da plati. Da bi se to dogodilo, neredi omladine nisu dovoljni – potrebna je revolucija.

Kada je počela revolucija u arapskom svetu, malo ko je očekivao da će stići i u Libiju – zemlju pod gvozdenom pesnicom Muamera Gadafija.