Makedoniju je, od početka ove godine, preplavio talas etnički motivisanog nasilja. Početna varnica bljesnula je krajem januara, nakon što je na seoskom vašaru u blizini Struge grupa Makedonaca noseći maske sa burkama namerno provocirala albanske muslimane. Iz osvete je spaljena pravoslavna crkva u Strugi. Mesec dana kasnije, makedonski policajac je u Gostivaru ubio dva albanska mladića i time izazvavao masovne demonstracije. Tokom jedne od šetnji mogli su se čuti pozivi na osvetu „Sloveno-Makedoncima" i pokliči za „Veliku Albaniju". Od tada su incidenti sve brojniji: kamenovani autobusi, izbodeni tinejdžeri, spaljena pravoslavna crkva u blizini Tetova.

„Evropa nema alternativu" – to je la pensée unique koja dominira političkim životom u zemljama bivše Jugoslavije. Poput ideje o tranziciji u tržišni model, Evropa se smatra odredištem do kog tek treba stići, jednom zajednicom mira i prosperiteta. Mi smo, zapravo, već „u Evropi" preko četiri decenije i ostajemo tamo odakle smo i krenuli – u zavisnosti od evropske imperije.

U ovom članku predstavićemo kratku istoriju evropskih integracija pre evropskih integracija.

Pre par nedelja Dragan Đilas se ponovo obratio javnosti, u dugom i iscrpnom tekstu odgovarivši na izveštaj organizacije Amnesty International, u kojem je ukazano na nedopustivu praksu prinudnih preseljenja Roma.

Na današnji dan pre pedeset godina, prvi lider Konga nakon izvojevanja nezavisnosti, Patris Lumumba, ubijen je uz podršku Zapada. Leo Cajlig se osvrće na njegovo nasleđe i borbu protiv imperijalizma

Marksizam je u svojoj biti internacionalistička ideologija – rečima Komunističkog manifesta: „Proleteri svih zemalja, ujedinite se!“ Ipak, to što je internacionalizam sastavni deo marksizma, ne znači da je marksizam „nadnacionalan“ ili da negira postojanje nacionalnih podela ili uticaj koji one putem ideologije vrše na radničku klasu.

Kada smo nakon prošlogodišnje zabrane Povorke ponosa odlučili da se angažujemo u antifašističkoj mobilizaciji za Međunarodni dan borbe protiv fašizma i rasizma naišli smo na podeljene stavove među antifašističkim aktivistima.

Srbija se nalazi u politički izuzetno turbulentnom periodu gde se, uz svu krizu „postsocijalističke tranzicije“, nakalemila i svetska ekonomska kriza. Uzaludni pokušaji mejnstrim stranaka da razreše dugogodišnji Gordijev čvor socijalnih problema doveli su do diskreditovanja mnogih političkih opcija, što je biračko telo oteralo u apatiju i beznađe.

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, glasi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP). Ovakav ishod procesa, koji je trajao od 1. decembra 2009. do 22. jula 2010, svakako predstavlja poraz spoljne politike srpske buržoazije, koja je još od početka dvadesetog veka u suštini jedna „zavojevačka politika“.

Vladimir Unkovski-Korica analizira krizu u Bosni i Hercegovini i njenu socijalističku alternativu

Prošlo je deset godina od kada je NATO izvršio agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju pod izgovorom da se bori za prava albanskog stanovništva na Kosovu, koje je tada neosporno trpelo brutalnu represiju od strane Miloševićevog režima.

Pamflet „O pravu nacija na samoopredeljenje“ Lenjin je napisao 1914. godine. Osu konstrukcije ovog pamfleta predstavlja Lenjinov odgovor poglavito Rozi Luksemburg, ali i određenom broju teoretičara koji su napadali deveti paragraf programa ruskih marksista, a koji se ticao prava nacija na samoopredeljenje.

Mesto: Dom omladine Beograda, I sprat, Makedonska 22

Vreme: Subota, 17. januar, 18h

Govore: Kostas Todulos, Nur Safadi, Matija Medenica

1982. godine Izrael je napao Liban i masakrirao libansko stanovništvo, ali i palestinske izbeglice. Revolucionarni socijalista Toni Klif (1917-2000) je tada napisao ovo objašnjenje izraelske nasilne i ekspanzionističke politike

Na poziv redakcije jednog od najboljih političkih magazina u Albaniji, MAPO, urednik lista Solidarnost Matija M. dao je kratak intervju u kom govori o Kosovu, trenutnim pokretima u svetu, idejama revolucionarnog socijalizma, itd