Makedoniju je, od početka ove godine, preplavio talas etnički motivisanog nasilja. Početna varnica bljesnula je krajem januara, nakon što je na seoskom vašaru u blizini Struge grupa Makedonaca noseći maske sa burkama namerno provocirala albanske muslimane. Iz osvete je spaljena pravoslavna crkva u Strugi. Mesec dana kasnije, makedonski policajac je u Gostivaru ubio dva albanska mladića i time izazvavao masovne demonstracije. Tokom jedne od šetnji mogli su se čuti pozivi na osvetu „Sloveno-Makedoncima" i pokliči za „Veliku Albaniju". Od tada su incidenti sve brojniji: kamenovani autobusi, izbodeni tinejdžeri, spaljena pravoslavna crkva u blizini Tetova.

Lešinari iz redova međunarodne finansijske oligarhije ponovo lete u pomoć evropskim bankama, pod maskama spasitelja. Plen im je i dalje narod Grčke. Ovog puta, cilj drugog bejlauta od 130 milijardi evra nije otplaćivanje duga evropskih banaka, već žrtvovanje Grčke, kako bi jedinstvena evropska valuta i evropska monetarna unija mogle da prežive.

„Ako vam vlada ukine internet, ukinite vladu!"

Transparent na anti-ACTA protestu, Berlin, 11. 2. 2012.

U svetu se odvijaju epohalne promene koje neće zaobići Srbiju. Prošle godine je svetska ekonomska kriza, nakon tri godine, izazvala otvoren bes narodnih masa. Svetske elite su na pobunu potlačenih klasa odgovorile sve otvorenijim spajanjem finansijskog kapitala sa državnom vlašću, surovom represijom protiv narodnih pokreta i gušenjem demokratskog procesa. Svuda se otvara pitanje klasne borbe za prevlast, za samo srce demokratije!

„Evropa nema alternativu" – to je la pensée unique koja dominira političkim životom u zemljama bivše Jugoslavije. Poput ideje o tranziciji u tržišni model, Evropa se smatra odredištem do kog tek treba stići, jednom zajednicom mira i prosperiteta. Mi smo, zapravo, već „u Evropi" preko četiri decenije i ostajemo tamo odakle smo i krenuli – u zavisnosti od evropske imperije.

U ovom članku predstavićemo kratku istoriju evropskih integracija pre evropskih integracija.

Objavljeno na sajtu novossti.com.

U tri radna dana, od 21. do 23. jula, u organizaciji Rosa Luxemburg Stiftunga održana je na Fruškoj gori ljetna škola na temu “Kriza, odgovori, ljevica”. Uglavnom mlađi intelektualci s područja Jugoslavije, od kojih su neki ili obrazovanjem ili adresom vezani i uz druge evropske zemlje, referirali su i raspravljali o kapitalizmu i krizi, o tome što nakon neoliberalizma, sasvim neretorički pokušavši odgovoriti na pitanje: Čemu još ljevica?

Jedan od govornika bio je i Andreja Živković, sociolog na doktorskim studijima u Cambridgeu. Polje njegovog interesa – politička ekonomija tranzicije u Jugoistočnoj Evropi i historija socijalističke misli na Balkanu – zbog recentnog razvoja događaja našlo se u središtu  teorijskog i praktičnog događanja koje, urgentnošću potrebe za političkom intervencijom, nadilazi puko akademsko zanimanje. Razgovor smo vodili u pauzi skupa, na mješavini srpsko-hrvatskog jezika i upotrebe engleskih termina koju smo, bez cenzorske namjere, pretočili u hrvatski novinarski jezik.

Anarhija tržišta je daleko razornija nego navodna anarhija na ulicama. Zato prenosimo saopštenje naše sestrinske Socijalističke radničke partije povodom nereda u Britaniji. Bankari i biznismeni, koji nastavljaju da grabe novčane bonuse iako plate padaju i vlada milionera, koja od stanovništva traži da stegne kaiš kako bi se otplatili dugovi engleskih banaka, nemaju nikakvo pravo da dižu moralnu paniku i puštaju policiju sa lanca kada krene bunt mladih protiv državne represije, siromaštva i rasizma. Omladina nije kriva što nema posla. Više od 20 odsto mladih između 15 i 24 godina u 27 zemalja Evropske unije nema posao. Za krizu je odgovorna upravo vladajuća klasa i ona treba da plati. Da bi se to dogodilo, neredi omladine nisu dovoljni – potrebna je revolucija.

Kada je počela revolucija u arapskom svetu, malo ko je očekivao da će stići i u Libiju – zemlju pod gvozdenom pesnicom Muamera Gadafija.

Osmoro anti-NATO aktivista uhapšeno je 12. juna u agresivnom nastupu policije tokom mirnog protesta protiv održavanja konferencije NATO i partnerskih država u Beogradu. Jedna osoba je puštena na slobodu, jedna je po ubrzanom postupku osuđena na 15 dana zatvora, dok je još četvoro pušteno iz pritvora tek danas, a protiv njih će se povesti krivični i prekršajni postupci.

Objavljujući hapšenje Ratka Mladića juče u Lazarevu, predsednik Tadić se nije ni potrudio da sakrije pravi razlog tempiranja hapšenja: „Verujem da su za Srbiju vrata za učlanjenje u EU otvorena“.

Čitava vladajuća garnitura u Srbiji – vlast, političke partije, mediji – ćuti o činjenici da će jedan od najvećih NATO skupova ikada da se održi u Beogradu od 13. do 15. juna ove godine. Konferencija NATO, prema zvaničnom saopštenju, posvećena je „pristupima u cilju unapređenja dometa transformacije NATO.“

Ne stranoj intervenciji

Da arapskoj intervenciji

Napad na Libiju koji predvode SAD nema za cilj „zaštitu civila". U pitanju je strateški potez osmišljen tako da uguši arapske revoluije. Ratovi u Avganistanu i Iraku su u javnosti diskreditovani i zapadne sile zato svoju staru retoriku „humanitarnih intervencija" boje novim bojama. Uprkos tome, njihovo licemerje i njihov strah od arapskog naroda potpuno su ogoljeni.

Dok pukovnik Gadafi nemilosrdno ubija svoje protivnike neki pozivaju na oživljavanje koncepta „humanitarne intervencije" – vojnog odgovora drugih zemalja, pod izgovorom zaštite ljudskih prava.

Tiranin je srušen. Mubarak je otišao. Čoveka Izraela, imperijalizma, Sjedinjenih Država, Svetske banke, počistio je jedan od najvećih masovnih pokreta u istoriji.

Prenosimo saopštenje Revolucionarnih socijalista iz Egipta

Ustanak u Egiptu je događaj svetsko-istorijskih razmera. Najveća i najbitnija država arapskog sveta nalazi se na ivici revolucije.

Na današnji dan pre pedeset godina, prvi lider Konga nakon izvojevanja nezavisnosti, Patris Lumumba, ubijen je uz podršku Zapada. Leo Cajlig se osvrće na njegovo nasleđe i borbu protiv imperijalizma

Demonstranti su bacali kamenice, palili automobilske gume po ulicama i pljačkali radnje. Policija je odgovorila otvaranjem vatre sa bojevom municijom. Među desetoro mrtvih nalazi se najmanje dvoje dece.
Većina Mozambičana troši oko tri četvrtine svog kućnog budžeta na hranu, tako da su im ova poskupljenja potpuno neprihvatljiva.

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, glasi savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP). Ovakav ishod procesa, koji je trajao od 1. decembra 2009. do 22. jula 2010, svakako predstavlja poraz spoljne politike srpske buržoazije, koja je još od početka dvadesetog veka u suštini jedna „zavojevačka politika“.

Vladimir Unkovski-Korica analizira krizu u Bosni i Hercegovini i njenu socijalističku alternativu

Piter Holvard, jedan od vodećih eksperata za istoriju Haitija, piše o istoriji ove zemlje i ulozi imperijalizma u izgledima za oporavak nakon katastrofalnog zemljotresa

Izrael je započeo varvarski napad na pojas Gaze ubivši preko 200 ljudi, od toga mnogo žena i dece. Oko 750 ljudi je ranjeno.