Već smo pisali o tome zbog čega je i na ovim izborima besmisleno razmišljati o pružanju glasa bilo kome, ukoliko dolazite iz redova eksploatisanih, potlačenih i isključenih – ukoliko ste deo 99%. Međutim, u levoj i razočaranoj građanskoj internet blogosferi sve vreme se vodi diskusija oko toga da li izbore u potpunosti bojkotovati ili poništiti listić. Evo šta ćemo i zašto mi raditi u nedelju 6. maja.

Makedoniju je, od početka ove godine, preplavio talas etnički motivisanog nasilja. Početna varnica bljesnula je krajem januara, nakon što je na seoskom vašaru u blizini Struge grupa Makedonaca noseći maske sa burkama namerno provocirala albanske muslimane. Iz osvete je spaljena pravoslavna crkva u Strugi. Mesec dana kasnije, makedonski policajac je u Gostivaru ubio dva albanska mladića i time izazvavao masovne demonstracije. Tokom jedne od šetnji mogli su se čuti pozivi na osvetu „Sloveno-Makedoncima" i pokliči za „Veliku Albaniju". Od tada su incidenti sve brojniji: kamenovani autobusi, izbodeni tinejdžeri, spaljena pravoslavna crkva u blizini Tetova.

Lešinari iz redova međunarodne finansijske oligarhije ponovo lete u pomoć evropskim bankama, pod maskama spasitelja. Plen im je i dalje narod Grčke. Ovog puta, cilj drugog bejlauta od 130 milijardi evra nije otplaćivanje duga evropskih banaka, već žrtvovanje Grčke, kako bi jedinstvena evropska valuta i evropska monetarna unija mogle da prežive.

Pred vama se nalazi prvi broj Solidarnosti od oktobra prošle godine. Dužu pauzu pri izdavanju naših novina ne možemo da računamo kao preterani uspeh. Iako je dobar deo broja bio spreman već u novembru, aktivnost naše grupe bila je fokusirana na studentski protest protiv komercijalizacije znanja, koji je buknuo na jesen i trajao, na ovaj ili onaj način, kroz čitavu zimu.

U svetu se odvijaju epohalne promene koje neće zaobići Srbiju. Prošle godine je svetska ekonomska kriza, nakon tri godine, izazvala otvoren bes narodnih masa. Svetske elite su na pobunu potlačenih klasa odgovorile sve otvorenijim spajanjem finansijskog kapitala sa državnom vlašću, surovom represijom protiv narodnih pokreta i gušenjem demokratskog procesa. Svuda se otvara pitanje klasne borbe za prevlast, za samo srce demokratije!

„Evropa nema alternativu" – to je la pensée unique koja dominira političkim životom u zemljama bivše Jugoslavije. Poput ideje o tranziciji u tržišni model, Evropa se smatra odredištem do kog tek treba stići, jednom zajednicom mira i prosperiteta. Mi smo, zapravo, već „u Evropi" preko četiri decenije i ostajemo tamo odakle smo i krenuli – u zavisnosti od evropske imperije.

U ovom članku predstavićemo kratku istoriju evropskih integracija pre evropskih integracija.

Nakon masakra u Norveškoj, oslobađajuće presude fašističkom dželatu Šandoru Kepiru i talasa sve čvršćeg povezivanja fašističkih i ultra-desnih organizacija na međunarodnom nivou, mogli bismo da pomislimo da smo dotakli dno. Pa ipak, kopamo dublje, vraćajući se u same ponore kolektivnog sećanja između dva svetska rata.

Tribina o levici u Srbiji, održana 24.11.2011. u prostorijama Udruženja novinara Srbije, trebalo je da predstavi stavove levice o danas ključnim pitanjima koja se sve češće, bez njenog učešća, diskutuju u medijima – poput krize evrozone, dužničke krize i represije nad pokretima otpora, kako u Srbiji tako i u celom svetu.

Studentski protesti koji su počeli 6. oktobra prešli su u novu fazu: studentkinje i studenti Filološkog fakulteta blokirali su u ponedeljak nastavu i preuzeli zgradu fakulteta!

PRIDRUŽUJEMO SE NARODNOM PROTESTU ISPRED SKUPŠTINE!

#OD 15h OKUPLJAMO SE U PARKU PREKO PUTA SKUPŠTINE: HOĆEMO OBRAZOVANJE I RADNA MESTA, NEĆEMO DA PLAĆAMO NJIHOVU KRIZU!

#U 18h ORGANIZUJEMO DISKUSIJU NA TEMU "REVOLUCIJA U XXI VEKU: OMLADINA I STUDENTI U BORBI ZA BOLJI SVET" U MAGACINU, KRALJEVIĆA MARKA 4

OD MAGREBA DO VOL STRITA - GRADIMO BORBENI ANTIKAPITALISTIČKI POKRET! PRIDRUŽITE NAM SE!

Objavljeno na sajtu novossti.com.

U tri radna dana, od 21. do 23. jula, u organizaciji Rosa Luxemburg Stiftunga održana je na Fruškoj gori ljetna škola na temu “Kriza, odgovori, ljevica”. Uglavnom mlađi intelektualci s područja Jugoslavije, od kojih su neki ili obrazovanjem ili adresom vezani i uz druge evropske zemlje, referirali su i raspravljali o kapitalizmu i krizi, o tome što nakon neoliberalizma, sasvim neretorički pokušavši odgovoriti na pitanje: Čemu još ljevica?

Jedan od govornika bio je i Andreja Živković, sociolog na doktorskim studijima u Cambridgeu. Polje njegovog interesa – politička ekonomija tranzicije u Jugoistočnoj Evropi i historija socijalističke misli na Balkanu – zbog recentnog razvoja događaja našlo se u središtu  teorijskog i praktičnog događanja koje, urgentnošću potrebe za političkom intervencijom, nadilazi puko akademsko zanimanje. Razgovor smo vodili u pauzi skupa, na mješavini srpsko-hrvatskog jezika i upotrebe engleskih termina koju smo, bez cenzorske namjere, pretočili u hrvatski novinarski jezik.

Ogromni generalni štrajk drma tlo pod grčkom vladom. Radnice i radnici su pobesneli zbog današnjeg pokušaja vlade da kroz parlament progura teške mere štednje.

Osmoro anti-NATO aktivista uhapšeno je 12. juna u agresivnom nastupu policije tokom mirnog protesta protiv održavanja konferencije NATO i partnerskih država u Beogradu. Jedna osoba je puštena na slobodu, jedna je po ubrzanom postupku osuđena na 15 dana zatvora, dok je još četvoro pušteno iz pritvora tek danas, a protiv njih će se povesti krivični i prekršajni postupci.

Objavljujući hapšenje Ratka Mladića juče u Lazarevu, predsednik Tadić se nije ni potrudio da sakrije pravi razlog tempiranja hapšenja: „Verujem da su za Srbiju vrata za učlanjenje u EU otvorena“.

„Najočevidnija karakteristika revolucije je direktno mešanje masa u istorijska dešavanja", rekao je ruski revolucionar Lav Trocki. I zaista, arapske mase su na dramatičan način okrenule novu stranicu istorije Bliskog Istoka.

Hapšenje Jovice Stefanovića Ninija, vlasnika beogradskog farmaceutskog preduzeća „Srbolek“, navelo je da se postave izvesna pitanja. Je li pravda u ovoj zemlji naprosto „spora – ali dostižna“, ili se pojedincima deli po nekim posebnim standardima i zaslugama tj. kad baš preteraju? Na žalost, drugi scenario je mnogo verovatniji.

Lokalni izbori u Grčkoj zakazani su za sedmi i četrnaesti novembar. Nikada do sad predizborni period nije bio ovoliko obeležen štrajkovima. Službenici, nastavnici, zaposleni u bolnicama i lokalnim samoupravama održali su u oktobru dvadesetčetvoročasovni štrajk. Radnici u železnici, transportu, telekomunikacijama i elektranama izveli su seriju protestnih šetnji i pored toga što grčka sindikalna konfederacija nije zvanično pozvala na generalni štrajk. Novinari i ostali zaposleni u medijima se istovremeno nalaze usred žestoke borbe protiv velikih medijskih gazda koji otpuštaju na stotine ljudi.

Tekst Milana Radanovića je nastavak serije o fašizmu, koju smo započeli nakon zabranjivanja prošlogodišnje Povorke ponosa. Glavna nit članaka koji su se u ovoj seriji pojavili jeste povezanost krize kapitalizma, rasta državne represije i jačanja desnog ekstremizma na političkoj sceni. Bilo nam je bitno da što širi krug ljudi iz radničkog i antifašističkog pokreta doprinese ovoj diskusiji. Uredništvo nije nužno saglasno sa svim tezama iznetim u ovim člancima. Ipak, smatramo da je svaki doprinos stvaranju kritičke svesti o autoritarnom pravcu našeg društva korak napred za odbranu demokratskih prava i stvaranje nove antikapitalističke i internacionalističke levice u Srbiji.

Grčka kriza predstavlja novu etapu u krizi kapitalizma. Marks21 je u maju izdao pamflet pod naslovom Ustajte narodi Evrope! koji detaljno iznosi našu analizu situacije, kao i izjavu antikapitalističke levice u Evropi i odgovor grčkog antikapitalističkog fronta ANTARSIA.

U trenutku u kom se u Srbiji spremaju novi zakoni o radu i štrajku, kao i reforma penzionog sistema, treba očekivati da će se sindikati ponovo naći pod pritiskom odozgo i odozdo. Solidarnost nema zablude i ne veruje u borbenost sindikalnih birokrata. Mi smo, međutim, svesni toga da sindikati povremeno moraju da stupe u borbu pod pritiskom odozdo. Dobar primer nudi nedavno iskustvo sindikalnog organizovanja u Hrvatskoj. Tamo je tokom ove godine kampanja pet najvećih reprezentativnih sindikalnih federacija skupila 813,000 potpisa za raspisivanje referenduma protiv novog predloga zakona o radu. To je dokaz da se radnička klasa najčešće masovno orijentiše prema sindikatima kada otpočinje borbu za svoja prava. Mi kao revolucionari treba da podržavamo svaku inicijativu koja brani radna mesta, plate i penzije. Moramo, međutim, i da osposobljavamo radničku klasu da se bori nezavisno od sindikalnih vođa onda kada je oni izdaju. Zato čitaocima prenosimo članak o iskustvima i poukama sindikalnog rada hrvatske revolucionarne grupe Radnička borba tokom proleća 2010. Nažalost, tu nema materijala o kampanji protiv novog zakona o radu, ali se nadamo da će članak svejedno doprineti razvijanju nezavisnih, doslednih i borbenih inicijativa u radničkom pokretu Srbije.

Marksizam 2010, festival naše sestrinske organizacije u Grčkoj, Socijalističke radničke partije (SEK), održan je od 13. do 16. maja, na talasu najvećeg generalnog štrajka u grčkoj istoriji koji je 5. maja na ulice izveo nekoliko stotina hiljada ljudi u znak protesta zbog napada MMF-a, EU i PASOK-ove vlade na radnike Grčke.

Više od 800 aktivista je u subotu 18. juna marširalo preko centra Zagreba u okviru manifestacije Zagreb prajd. Izveštava, Endi Hodžis