Bile su to najveće demonstracije protiv vlade, još otkako je Dejvid Kemeron zauzeo mesto premijera u Dauning stritu.

Bilo je potpuno fantastično videti toliko studenata i predavača kako stupaju u akciju i pružaju fokus mržnji koju milioni osećaju prema torijevskim budžetskim sečama.

50,000 studenata, profesora i ostalih demonstranata koji su izašli na ulice  borilo se protiv povećanja školarina na 9,000 funti, zbog kojih će obrazovanje postati u potpunosti nepristupačno većini studenata iz radničke klase.

Ostali razlozi izlaska na ulice su ukidanje raznih kurseva, radnih mesta i studentskih stipendija.

Talas revolta koji je obuhvatilo Evropu, stigao je i u London. Živahni protest kipeo je od besa.

Protestanti su uzvikivali „Torijevci su šljam“.

Revolt se, međutim, nije ticao samo školarina. Ove demonstracije – kao i okupacija štaba torijevaca u Milbenk Kuli – su znak besa prema torijevcima koji pune džepove bogatih, a napadaju siromašne.

Ovo su bile demonstracije iz besa prema društvu u kom su prioritet profiti, a ne ljudske potrebe. Ono što se desilo u torijevskom štabu je simbol upravo toga.

Dok je kolona prolazila pored zgrade velika grupa ljudi je provalila u njeno dvorište, a potom je deo njih okupirao foaje.

Pristizalo je sve više ljudi, sve dok se nije skupilo oko 5,000 studenata i profesora koji su protestovujući protiv torijevaca blokirali ulicu.

Praktično su zbrisali par policajaca koji su čuvali torijevsku kulu. U dvorištu su zapalili logorsku vatru i uzvikivali slogane protiv torijevaca.

Jedan student je za Socialist Worker izjavio: „Pokupili smo nekoliko policijskih šlemova i bacili ih u vatru.“

Neki od demonstranata su – uz usklike okupljenih – razbili nekoliko prozora na prednjem delu zgrade. Protestanti koji su se nalazili na trotoaru posedali su na kancelarijske stolice i kauč, koji su izneli iz zgrade.

Studenti su u dvorištu zapalili blještavo crvene baklje, dok su se neki od demonstranata popeli na krov zgrade i mahali transparentima.

Prošlo je gotovo sat vremena pre nego što se pojavila jedinica policije za razbijanje demonstracija i blokirala ulaze, kako bi sprečila ostatak ljudi da uđu u zgradu.

Ipak, napolju je karnevalska atmosfera tekla neometano.

Puka brojnost mase je u nekoliko navrata potisnula policiju. Na kraju je, koristeći brutalnu silu, policija uspela da istera protestante napolje.

Mi smo svesni toga da razbijanje prozora neće zaustaviti budžetske seče, ali to i nije ono što je bitno u događajima kod Milbenka.

Najvažnija stvar bila je spremnost da se pokrene borba protiv samih torijevaca – pružiti otpor, a ne predati se. To je pravi stav.

Mi stojimo rame uz rame sa onima koji su protestvovali kod Milbenka.

Lideri Nacionalne studentske unije nisu bili u pravu kada su ih osudili.

Sreda je pokazala da ne moramo da čekamo sve do demonstracija koje su zakazane za mart da bismo izašli na ulice i pobunili se protiv vladinih napada.

Svaki student i svaka studentkinja bi sa demonstracija trebalo da se vrate rešeni da izgrade veći, moćniji i borbeniji pokret za odbranu obrazovanja.

Isto tako, ovim događajima bi i svi ostali trebalo da budu podstaknuti da organizuju radikalne borbe u odgovor na napade u drugim segmentima društva.

Zajedničko saopštenje u odbranu studenata posle londonskih protesta

Da bismo odbili napade konzervativaca i demokrata potrebno nam je jedinstvo

Stanimo protiv viktimizacije protestanata

Nacionalne demonstracije u organizaciji Nacionalne studentske unije (NUS) i Univerzitetske i koledž unije (UCU) koje su u sredu okupile preko od 50,000 ljudi bile su veličanstven pokazatelj snage koju imamo da se suprotstavimo divljačkim napadima na obrazovanje koje sprovodi koalicija konzervativaca i demokrata. Torijevci hoće da sprovedu ogromne budžetske seče, povećaju školarine na 9,000 funti i ukinu budžet za stipendije. Ovi napadi će zatvoriti vrata visokog i daljeg obrazovanja čitavoj generaciji mladih ljudi.

Tokom demonstracija je preko 5,000 studenata pokazalo odlučnost da brani budućnost obrazovanja okupiravši zgradu i dvorište torijevske partije na nekoliko sati. Atmosfera je protekla u dobrom raspoloženju, uz uzvikivanje parola, pevanje i baklje.

Ipak, trideset i dvoje ljudi je uhapšeno, a izgleda kao da policija i mediji započinju lov na veštice optužujući mirne protestante da su „kriminalci“ i nasilnici. Digla se velika buka oko nekoliko polupanih prozora, dok su pravi vandali zapravo oni koji objavljuju rat našem obrazovnom sistemu.

Odbacujemo svaki pokušaj da se Milbenk protest okarakteriše kao mali, „ekstremistički“ ili nereprezentativan za naš pokret. Mi proslavljamo tu činjenicu da je na hiljade studenata bilo voljno da torijevcima poruči da ćemo se boriti dok ne pobedimo. Okupacije su davno uspostavljena tradicija studentskog pokreta koja mora biti odbranjena. Takva vrsta aktivnosti u Francuskoj i Grčkoj bila je inspiracija mnogim radnicima i studentima koji su u Britaniji suočeni sa teškim napadima na svoja radna mesta, prebivališta i javni sektor.

Stojimo uz protestante i sve one koji su zbog protesta viktimizovani.

Neki od inicijalnih potpisnika/ca:

Mark Bergfeld, Nacionalni izvršni savet NUS
Viki Baars, LGBT zvaničnica pri NUS (Žensko mesto)
Alan Bejli, LGBT zvaničnik pri NUS (Otvoreno mesto)
Kenji Sisi, Zvaničnik Crnih studenata pri NUS
Džim Vulfris, Nacionalni izvršni savet UCU
Aleks Gordon, Predsednik Nacionalnog sindikata železničkih, pomorskih i transportnih radnika (RMT)
Li Hol, dramaturg
Aleks Kalinikos, Profesor Evropskih studija na Kings koledžu u Londonu