Tokom blokade su pokušali da nas razbiju na razne načine – medijskom kampanjom, pritiscima i ucenama, stvarali su situacije u kojima su grupe naci-skinheda mogle da dolaze i napadaju nas, jer bi fakultet istog dana rekao da više nije odgovoran za bezbednost – a onda su nam jednog dana poslali 7-8 momaka u elegantnim odelima da nas jednom zasvagda sklone sa fakulteta fizičkom silom. Ne treba mnogo pričati: nismo im to dozvolili, već smo mi njih isterali sa fakulteta – dignutih ruku, gromoglasno smo ih ispratili do vrata i preko praga.

Ipak, nije sve prošlo baš tako glatko, jer su elegantni momci vrlo neelegantno pokušali da nas u tome spreče: pesnicama, davljenjem, udarcima – doslovno, na mišiće. Mnoge je ta scena podsetila na stanje na univerzitetima tokom '90-tih, sa plaćenim batinašima u sprezi sa državom koji dolaze da biju studente i teraju ih sa fakulteta.

Kako se i moglo očekivati, fakultet je ubrzo na svom sajtu objavio vest o nasilju počinjenom nad obezbeđenjem. U toj vesti izlistani smo poimence i navedeni su naši fiktivni zločini nad obezbeđenjem, iako smo u stvarnosti upravo mi (ali ne samo mi) bili ti koje je obezbeđenje tuklo. Ubrzo je stigao i poziv u policijsku stanicu u ulici 29. novembra, na koji smo se odazvali i odbili da bilo šta izjavljujemo. Optuženi smo za nasilničko ponašanje, a ovaj režirani, namešteni proces nije obustavljen.

Tek što su se izbori završili, u istom trenutku u kome je pokrenuta istraga protiv aktivista Društvenog centra iz Novog Sada koji su jesenas okupirali napuštenu kasarnu – stiže opet poziv, ovog puta u Palatu pravde. Sada čujemo da nas ne terete samo za nasilje, već i za ugrožavanje prava na rad i prava na studiranje.

Zato smatramo da je ovaj montirani napad na nas istovremeno napad na sam protest: država hoće da nam pokaže kako će proći svako ko se pobuni, svako ko pokuša da protestuje protiv antinarodne politike ovog režima. Juče su to bili traktoristi i malinari, danas su to studenti, sutra će biti neko drugi. Sada pokušavaju da zatru studentski pokret, da nas zaplaše – ali, kao što je već poručeno Upravi fakulteta (koja je pod kontrolom Demokratske stranke): od nas ste samo napravili jezgro koje će se boriti protiv vas do kraja.

Ostajemo dosledni toj poruci i neće nas zaplašiti ni država niti bilo kakav sud – sud koji služi da ozvaniči bedu i pregaženost naroda, sud koji je nakon „reforme pravosuđa" popunjen poslušnim kadrovima DS-a koji nemaju nimalo poštovanja za osnovna demokratska prava.

Ovo je još jedan akt državne represije, politike koja dominira ovom zemljom jer se nezadovoljstvo naroda socijalnom i ekonomskom situacijom ne može drugačije suzbiti. Naša borba za besplatno obrazovanje dostupno svima i protiv državne represije mora biti iskra i inspiracija širokog narodnog pokreta za narodnu demokratiju – samo tako ćemo moći da izdržimo ove napade, ali i da odemo dalje od toga: da tajkune i njihove državne činovnike izvedemo pred sud naroda, pred jedini legitiman sud u istoriji, koji će im izreći finalnu presudu i zasvagda ih onemogućiti da žive od bede i rada naroda.