Međunarodni dan radnica – prvobitni naziv osmog marta više je odgovarao duhu ovog „praznika". Ovaj datum izabran je zbog sećanja na njujorške radnice, mahom emigrantkinje, koje su 1908. izašle na Trg Rutgers, protestujući protiv dečijeg rada i užasnih uslova na radnom mestu, pritom zahtevajući pravo glasa i pravo na sindikalno organizovanje za žene.

Ženski pokret bio je od samog početka usmeren protiv izrabljivanja i eksploatacije, što ga je činilo anti-kapitalističkim pokretom. Glavni razlog zbog kog su se žene digle u protest tog dana bio je kapitalistički način proizvodnje koji je doveo do nepodnošljivih uslova rada, nadnica nesrazmernih količini i težini rada i uslova života nedostojnih čoveka. Zato je borba za oslobođenje žena neodvojiva od borbe svih radnika i svih onih koji su na udaru kapitalizma.

Položaj žena danas umnogome nije bolji nego što je nekada bio. Iako je ženama deklarativno dato pravo da biraju i budu izabrane, samo je mala manjina dospela do upravljačkih ili dobro plaćenih poslova, dok su sami uslovi rada i života za veliku većinu ostali isti.

I danas one trpe seksizam gde god da se okrenu, od škole i radnog mesta do kuće, sa bilborda i TV reklama. Milioni žena su i danas dvostruko eksploatisane – na poslu i kod kuće, gde neplaćeno obavljaju kućne poslove i brinu o deci.

Jedna direktorka, poslanica, ili ministarka teško da ima puno toga zajedničkog sa ženama koje rade po 12 sati dnevno, sedam dana u nedelji, za platu od 15,000 dinara i koje nemaju pravo na slobodan dan, odmor ni bolovanje, uključujući i porodiljsko. U Srbiji.

Kriza kapitalizma je dovela do toga da se danas napadaju borbom izvojevana radnička prava, kao što je to pravo na sindikalno organizovanje, pravo na protest i obustavu rada. To radnice – u firmi i domaćice – kao i sveukupno radništvo, stavlja u još teži položaj.

Pored problema s kojima se zaposlene žene svakodnevno suočavaju na radnom mestu, u porastu je i nasilje nad ženama. Ugroženo je pravo na abortus, a vladajuća ideologija nalaže da se žene posmatraju kao seksualni predmeti, ili nešto što se može unovčiti. Dakle, kapitalistički sistem omogućava samo porast potlačenosti žena. Sve veći pritisak koji kapitalizam nameće pod dužničkom krizom daje jasan signal da svima nama koji trpimo ovakve uslove ništa neće biti dato, već se moramo sami za to izboriti.

Zato radnice i radnici moraju stati rame uz rame sa svim potlačenim grupama u borbi protiv eksploatacije i represije. Odbijanjem da platimo dug i zaplenom tajkuna, mogli bismo da podignemo privredu na noge, otvorimo nova radna mesta za sve i fi nansiramo besplatne javne usluge poput jaslica, perionica veša, radničkih restorana i sanitetskih usluga, koje bi oslobodile žene od kućnih poslova, otvarajući put ka ravnopravnosti i slobodi!

Priključi se borbi za bolje sutra! Živeo 8. mart!