fblogo   twlogo   ytlogo

Recenzija knjige

Danilo Kiš (1935-1989) se ubraja među najkontroverznije jugoslovenske autore. Nije preterano reći da on zauzima centralnu poziciju kako u književnom kanonu 20. veka tako i u raspravi o bitnim odlikama moderne književnosti, kao što su pitanja intertekstualnosti, pozicije autoreferencijalne umetnosti u društvu, odnos umetničke slobode i autorske odgvoronosti, odnos fikcije i istorije.

Ono što je Kiša učinilo kolosalnom figurom jugoslovenske kulture jeste spoj srednjoevropskih, kosmopolitskih tradicija i balkanskog senzibiliteta. Da je reč o organskoj a ne eklektičnoj sintezi, garantuje autentična emocija koju on naziva svojim jevrejskim bićem. Status disidenta, dobrovoljnog izgnanika od kraja sedamdesetih, te jedna patrilinearna vizija književnosti kao naknadna teoretizacija autobiografski obojenog, fundamentalnog lajtmotiva Kišovog stvaralaštva - odsustva oca - neizmerno su doprineli posthumnoj, filistarskoj mitologizaciji Kišovog lika i dela.

Za nas, on je autor obeležen dubokom ambivalentnošću: s jedne strane, Kiš je tvorac impozantne literarne arhitektonike u delima kao što su tzv. Porodični ciklus (Rani jadi, Bašta, pepeo, Peščanik) i Grobnica za Borisa Davidoviča, a s druge strane autor iznenađujuće suveren i samouveren u carstvu banalnosti, npr. kada piše o nacionalizmu ili u slučaju rodne stereotipije koja donekle fundira njegov opus.

Dalje, Kiš je borac protiv nacionalizma, antisemitizma; on je internacionalista, humanista i beskrajno hrabar autor u želji da svoju književnost učini poetskim spomenikom žrtvama nacističkog i staljinističkog terora.

No, on je istovremeno baštinik jedne krajnje jednostrane i plošne koncepcije individualizma, koja mu služi kao ključ za istorijski neutemeljeno izjednačavanje komunizma i nacionalizma. Tako se rađa i suštinska kontradiktornost u okvirima Kišove poetike - s jedne strane, književnost ima moć da se prepoznavanjem i atrikulacijom istorijske nepravde istoj suprotstavlja, a druge strane, pisac predstavlja nadistorijski i nadideološki entitet, koji osebujnošću svoje individualnosti prkosi svakoj društvenoj determinisanosti.

Ograničenost liberalne interpretacije individualiteta vidljiva je i u Kišovom savetu mladom piscu da "ne uskače u vozove istorije", budući da sam Kiš nije pisac vizionar, već stvaralac koji svoju internacionalnu slavu i priznanje duguje upravo sposobnosti da uhvati voz istorije tj. da podilazi kulturnoj klimi koja jedno skučeno shvatanje lične slobode ispostavlja kao krunsku vrednost.

Svesni smo da prevod koji objavljujemo ne naznačuje ni širinu ni dubinu problema koji se otvaraju analizom ideoloških pozicija unutar Kišovog opusa, ali ga prenosimo jer na primeru Enciklopedije mrtvih osvetljava limitiranost i patrijarhalnu intoniranost liberalnog shvatanja individualizma, koje prožima celinu Kišovog esejističkog i fikcionalnog dela.

Jelena Lalatović

Nedavno objavljeni zbornik Marksizam i feminizam istražuje vezu između kapitalizma i opresije nad ženama kroz niz ozbiljnih uvida i argumenata. Prenosimo recenziju Lindzi Džerman, sa sajta Counterfire, u nadi da će doprineti razvoju marksističko-feminističke perspektive i na našem govornom području.

Recenzija knjige Partizanke kao građanke

Knjiga Nine Pauer, Jednodimenzionalna žena bavi se kritikom savremenog feminizma, analizirajući različita tumačenja same reči „feminizam" od strane onih koji ga suštinski ne zastupaju i kako su na njega uticale promene u radnim i životnim uslovima u skorijoj istoriji. U narednim redovima pokušaću da vam prenesem određene autorkine stavove i otvorim neka od pitanja oko kojih danas postoje oprečna mišljenja, ali se još nije došlo do nekog odgovora, dok se na ovim prostorima o tome skoro i ne priča.

Zbog nemogućnosti feminizma da bude aktuelan Đurđa Knežević pokušava da pređe međugeneracijski jaz, te jaz imeđu teorije i prakse. Piše, Nađa Bobičić

Miljan Jelić, student Pravnog fakulteta Beogradskog Univerziteta, recenzira klasično delo marksističkog teoretičara prava, J.B. Pašukanisa. Koji je odnos prava i društva? Šta je zapravo „pravna država"?

Vodič za štrajk je dragocena brošura za nastajući radnički pokret u našoj zemlji. Izašao je na leto 2010. i izdat je u Novom Sadu. Posebno vredi istaći da su ovu knjižicu od sedamdeset i četiri strane sastavile žene. Budući da su žene radnice dvostruko potlačene, eksploatisane kao radnice i tlačene kao žene, hrabrost autorki treba da posluži kao primer i inspiracija svim radnicama i radnicima da i oni mogu da pruže otpor tiraniji kapitala na radnom mestu. Knjiga, zaista, nije posvećena samo zaslužnim ženama borcima, već svim zaposlenima „koji više ne mogu da trpe tlačenje, diskriminaciju i eksploataciju“.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Imperijalizam

IMPERIJA I PODELA: NASILNI KRAJ BRITANSKOG RADŽA

Suprotno ružičastom pogledu na dekolonizaciju, kraj britanske vladavine u Indiji je bio obeležen nemarom i dvoličnoš...

Radnička borba

Masovni štrajk: šta je pisala Roza Luksemburg o radničkoj borbi?

Sto jedanaest godina nakon što je prvi primerak “Masovnog štrajka” nemačke revolucionarke poljskog porekla, Roze Luk...

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Istorija

Povratak Revoluciji: Oktobar 1917. godine

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Istorija

Uspon i pad Kominterne

Pred vama je recenzija Kominterne Dankana Halasa, knjige koja je originalno izdata 1985. godine. Kako piše naš č...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.