Nikola Ćupas izveštava o velikom sindikalnom mitingu u Kruševcu. Slika Dimitrije Petković. Članak prvobitno objavljen na portalu Kruševac Online.
Danas je u Kruševcu na Glavnom gradskom trgu, održan „Veliki javni roditeljski sastanak“, na inicijativu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbje (USPRS). Cilj okupljanja jeste odbrana domaćeg obrazovanja, kao i nastavak borbe prosvetara radikalizovanjem štrajka koji polako ulazi u peti mesec. U štrajku je učestvovalo 25 škola sa teritorije Kruševačke opštine, podrška je stigla i od prosvetnih radnika iz drugih gradova koji su doputovali iz Čačka, Zrenjanina i Aleksandrovca.
Skup je počeo u 12h i trajao je nešto duže od sat vremena, uz prisustvo oko 500 ljudi. Ono što je ohrabrujuće, jeste solidan broj roditelja koji ne pripadaju prosvetnoj branši, a došli su da iskažu solidarnost sa nastavnicima u borbi protiv mera štednje. Sam protest je protekao korektno i bez incidenata. Naravno, uzvici i žvizduci su se mogli čuti prilikom svake pomene imena ministra prosvete, Srđana Verbića.
„Nerazumevanje na koje nailazimo od strane ministarstva prosvete nas je navelo da nastavimo sa protestima na ovaj način. Pored nepotpisivanja novog kolektivnog ugovora, ministrastvo je dodatno smanjilo plate određenom broju prosvetnih radnika i pored toga što su ispunjavali zakonom predviđen minimum procesa rada. Odnos prema nama je poprilično nekorektan i obezvređuje integritet same profesije. Posle današnjeg protesta svakako nastavljamo sa štrajkom i vraćamo se održavanje minimuma procesa rada, tj na držanje časova u trajanju od 30 minuta.“ – rekao nam je predsednik Kruševačkog ogranka USPRS Dobrivoje Marjanović.
„Došla sam da podržim bivše, i nadam se buduće kolege, s obzirom da sam radila u prosveti skoro dve godine na određeno vreme. Znam da nije lako zaraditi profesorski hleb, pogotovo za nemali broj onih koji nemaju pun fond časova, i godinama rade samo kao zamena, dakle po potrebi, a među koje spadam i ja.“ – kaže nam Snežana I. lingvistkinja.
Postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati štrajk. Ukoliko prosvetari ne pokleknu pred apatijom beznadežnih u društvu, a uspeju da artikulišu svoj štrajk kao stvar svih koji trpe posledice budžetske štednje, vlastima će postati sve teže da objasne zašto seku javne usluge, umesto da ulažu u zapošljavanje, obrazovanje i budućnost. Za prirodu i društvo, vlada zaslužuje samo da padne – na popravnom!