Inspirisane ustaničkim demonstracijama koje su zbacile diktatora Bena Alija u Tunisu, egipatske mase ustale su da bi protresle same temelje Mubarakove diktature, ostavljajući policiju i vojsku paralisanima – a ulice pod kontrolom masa, kairske i suecke komšiluke pod kontrolom lokalnih komiteta.

Demokratska revolucija u Egiptu direktno preti dominaciji SAD imperijalizma nad Bliskim Istokom i njegovim zalihama nafte. Mubarakova vojna diktatura je tokom tri decenije sprečavala revolucionarno protivljenje arapskih masa cionističkoj državi doseljenika i njenim sponzorima iz SAD i Britanije. Samo je najbrutalnija represija očuvala arapske ulice netaknutima, kada su 2001. SAD pokrenule imperijalističke ratove. Ono što je bes naroda pretvorilo u masovne ustanke bile su neoliberalne tržišne reforme koje su odgovarale lokalnim vladajućim klikama, iako su mnoge gurale na ivicu gladi i siromaštva.

Nasuprot demokratskim revolucijama koje smo videli od 1989, uključujući i Petooktobarsku revoluciju u Srbiji, ustanci na Bliskom Istoku imaju mnogo dublju klasnu sadržinu, sadrže veći nivo aktivnosti radničke klase i mnogo su fokusiraniji na protivljenje tržištu. I zista, upravo je rast jednog nezavisnog radničkog pokreta, što smo videli tokom ustanka tekstilnih radnika u Mahali 2008, bio ono što je pripremilo teren za opšti ustanak. Vesti sada stižu o sindikalcima koji su pokrenuli nezavisnu egipatsku sindikalnu federaciju i koji pozivaju radnike da im se pridruže – dok socijalisti pozivaju radnike da oforme fabričke komitete koji će se povezati sa narodnim komitetima koji kontrolišu ulice.

Samoorganizacija radnica i radnika može obezbediti osnovu za to da demokratska revolucija pređe direktno u socijalističku revoluciju, kako radništvo počinje da shvata da će jedino stvaranjem sopstvenih organa vlasti u fabrikama, na ulici i u vojsci moći da prevaziđe otpor države demokratskim promenama i narodnim reformama. Na taj način, egipatski radnici mogu ne samo da inspirišu proteste koji trenutno drmaju Tunisom, Jordanom i Alžirom, da odu dalje od kozmetičkih promena koje im se trenutno nude, već i da uzdrmaju temelje savremene svetske ekonomije, slamajući kanale napajanja modernog zapadnog imperijalizma.

Globalna kriza koja je izbila 2008. na Vol stritu, poslala je elektro-šokove po celom svetu. Sa Egipatskom revolucijom, ti šokovi će se sada odbijati do samog srca sistema. Mi koji smo na Balkanu moramo naučiti lekcije iz Egipta. Nismo dužni da trpimo režim dužničkog ropstva i siromaštva. Možemo da se organizujemo. Možemo da se borimo. I možemo da pobedimo. Zato kažemo – Pobeda arapskoj revoluciji! Izgradimo antikapitalistički front u Srbiji!