Štrajk zaposlenih u noćnoj smeni od 15. februara brzo se proširio postrojenjem i narednog dana pridružile su im se kolege iz jutarnje smene.

Muhamed Al Atar, vodeći aktivista i organizator štrajka, rekao mi je – iz radničkog kampa na trgu Talat Harb, unutar postrojenja – da im se „upravo priključuje večernja smena i učvršćuje svoje prisustvo."

Al Atar mi je objasnio da su radnički zahtevi podeljeni u tri kategorije: zakonsku, administrativnu i ekonomsku.

Zakonski zahtevi štrajkača tiču se momentalnog sprovođenja presude egipatskog Vrhovnog suda, koja je minimalnu nadnicu propisala na 1,200 egipatskih funti mesečno (oko 150 evra).

„Radnici zahtevaju da se vreme provedeno na služenju vojnog roka na radnom mestu doda u ukupno vreme provedeno u fabrici," dodao je. „Zahtevamo da radnice i radnici koji su pre ili tokom rada u fabrici dobili više kvalifikacije budu kompenzovani u skladu sa svojom poslednjom kvalifikacijom.

Takođe, napadamo i firminu administraciju. Tražimo otkaz za zamenika generalnog direktora, Fuada Abdel-Alim Hasana, kao i za predsedavajućeg holdingom 'Pamučna i tekstilna industrija', Mohsina Al-Gilanija, koji su obojica optuženi da su odgovorni za deficite sa kojima kompanija posluje poslednjih godina."

Štrajkači zahtevaju i otpuštanje Ibrahima Hanijeha, vodećeg pravnika u kompaniji. Hanijeh je gonio aktiviste koji su organizovali štrajkove, a nije umeo da se izbori sa korupcijom i optužbama za prevare koje su se ticale dobavljača, objašnjava Al Atar.

Centar za sindikalne i radničke usluge izvestio je da štrajkači traže uspostavljanje privremenog borda za vođenje kompanije, do narednih izbora za upravu i vraćanja na posao svih radničkih vođa koji su u proteklih nekoliko godina bili otpušteni ili uklonjeni.

Na ekonomskom nivou, Al Atar kaže da radnici zahtevaju bonus na kraju zaposlenja u firmi, u iznosu od oko 100 evra, kao što je već ustaljeno drugde u društvu.

Zahtevaju i promenu unutrašnjeg kodeksa rada, na način koji će dozvoliti reevaluaciju trenutne politike o platama i bonusima.

Sve do 9. februara 2011, dva dana pred Mubarakov pad, egipatski radnici i sindikalci učestvovali su u revoluciji u svoje ime, kao nezavisni građani, a često su slali i delegacije na Trg oslobođenja.

Ali od 9. februara, radnice i radnici različitih profesija i grana pokrenuli su proteste i štrajkove širom zemlje, zahtevajući otpuštanje korumpiranih sindikalaca i pravedne plate i radne uslove na svojim radnim mestima.

Njihov pokret doprinosi revoluciji u Egiptu kojoj je cilj ekonomska i socijalna promena starog režima.