Kada sam počeo da radim u „Delti“ prijateljica mi je na poklon dala čokoladu sa propratnom čestitkom. „Čestitam, postao si Deltoid,“ pisalo je. Tad mi je to bilo smešno, iako mi je rekla da u tome nema ničega smešnog, ali vratiću se na to kasnije.

Zaposlenje u „Delti“ delovalo mi je na samom početku kao odlično rešenje, jer sam ipak sebe bar na kratko razrešavao krucijalne teškoće nedostatka novca. Vremenom sam uočio da nije sve baš sjajno i da mi neće ići glatko. Ali, ja sam zaposlen i trebalo je ostaviti dobar utisak na nadređene. Zato sam za veoma kratko vreme stekao njihovo poverenje.

Iskren da budem, bio sam od onih koji nisu verovali u priču o svetskoj ekonomskoj krizi, bar ne na njenom samom početku. Ona se odvijala na drugoj strani okeana, u Americi koja je previše daleko. Moje mišljenje je bilo da je njeno širenje na ostale zemlje nešto potpuno normalno i da će se ona zadržati samo kod njih ipak, one su kapitalističke zemlje.

U trenutku kada su mediji, a zatim i političari, najavljivali dolazak krize u Srbiju, ili nas kasnije obaveštavali da je ona već uveliko prisutna, to sam smatrao za laž, za jeftini trik političara koji za cilj ima opravdavanje seče budžeta i radnih mesta, lošeg životnog standarda, itd. Sve do trenutka dok nisam uporedio pazare od prošle godine i video da su prepolovljeni.

Pre mesec dana sam, zbog jednog članka o tome da radnici/ce u Srbiji primaju sve manju platu jer je dinar oslabio u odnosu na evro, odlučio da proverim koliku ja platu primam u evrima. Razlika između moje prve i poslednje plate, koja je za dve godine ostala nepromenjena, bila je 40 evra. Ta razlika možda ne deluje strašno, ali ja stan iznajmljujem i za njega plaćam u evrima, a moram da uračunam I hranu čija cena konstantno raste. Za mene je ta razlika od 40 evra itekako bitna. Možda je još realniji prikaz broj dana pred kraj meseca tokom kojih nemam novca, tj. da su ti dani iz meseca u mesec sve brojniji.

Pritisak uz osmeh

Naravno da se „Delta holding“ predstavlja kao društveno odgovorna firma koja deo novca izdvaja za pomoć izopštenim i ugroženim grupama npr. kupovinom jednog kombija za korisnike/ce kolica ili tako što kupci kupovinom određenih artikala daju jedan dinar koji je ugrađen u cenu i koji ide u fondove za lečenje obolele dece, ali to ne liči ni na čin milosrđa. Dovoljno je samo podsetiti se uloge koju je taj holding prošle godine odigrao prilikom izgradnje Univerzitetskog sela, proteravši sa tog prostora Rome i Romkinje, koji nadasve kvare tu zamišljenu „Delta City“ sliku ugodnog života u Srbiji, ili toga da svojim monopolskim krojenjem cena uništavaju standard svih građana/ki.

Pravi razlog njihove društvene angažovanostije povećanje prodaje, a holding se ujedno slanjem takve slike o sebi želi oprati od svojih dosadašnjih poteza koji su za cilj imali jedino nagomilavanje kapitala.

Posle odlaska Milke Forcan iz holdinga, firmu je napustila i većina rukovodilaca, a na njihova mesta postavljene su osobe koje nisu dovoljno stručne za obavljanje tih poslova. Jedan od razloga bi mogao biti i taj da se ukoliko dođe do grešaka ili nekih propusta u poslovanju mogu okriviti ljudi koji se nalaze na tim pozicijama. Drugi razlog je nameštanje situacije u kojoj će firme koje bi eventualno kupile neke delove holdinga biti što više oslabljene i podobnije za dalje malverzacije. Treći razlog je taj da Mišković želi da ih manje plaća, a više ucenjuje zahvaljujući njihovoj nestručnosti.

Kada nam je radnik aukcijske kuće jednog dana došao da popiše šta posedujemo i da nam razgleda radnju, moja sumnja u to da Mišković namerava da proda deo firme se pojačala. Prvo je sačekao da se radnja napuni ljudima, a onda nam je rekao da se pripremimo za fotografisanje.

Jedan od najčešćih oblika zlostavljanja na radnom mestu je konstantno premeštanje radnika/ca s jednog radnog mesta na drugo, primoravanje da se ostvare nenormalni dnevni pazari, ili smanjivanje plata u vrednosti ukradene robe itd. Samim ovim se na niže radnike/ce vrši pritisak da daju otkaze. Možda se pitate postoji li sindikalno organizovanje na radnim mestima? Ono je zabranjeno, tj. u obavezi ste da pored ugovora potpišete i da niste član/ica neke sindikalne organizacije.

Pored svega toga, mene uskoro čeka unapređenje, ali, kako mi je rečeno, moja plata ostaje ista jer je firma u veoma lošem stanju. To znači da ću za istu platu raditi još više poslova.

Pretpostavljena iz ljudskih resursa je na moje primedbe da takav ugovor ne želim i da ga neću potpisati, odgovorila da onda slobodno mogu da tražim posao negde drugde i da bi gomila njihučinila sve za moje radno mesto čak i za manju platu.

„Delta holding“ zapošljava raznoliku strukturu ljudi, ali ono što nam je zajedničko je to da svi pripadamo rizičnijim grupama. Mnogi od nas nisu iz Beograda, ili su samohrani roditelji i slabo obrazovani. Ako je neko i obrazovan, vrlo teško će naći posao u svojoj struci, bar u onoj Srbiji u kojoj se jedina mesta za koje su konkursi konstantno otvoreni nalaze u „Deltinim“ firmama.

Politika „Delta holdinga“ je da ne prima povratnike, tj. one koji su već jednom dali otkaz u bilo kojoj firmi koja čini „Delta holding“.

Nakon svega, sada mogu samom sebi da čestitam i kupim na poklon čokoladu: „Čestitam, postao sam Deltoid!“ Konačno mogu da shvatim zašto u tome nema ničeg smešnog.

Pre nekoliko nedelja došlo je to uzbune u firmi, jer su se radnici/ce „Masimo dutija“ pobunili protiv menadžerke koja im je određivala kada će i koliko biti na pauzi i da li je neko od njih zaslužio da koristi toalet ili ne. Iako su se žalili timu za ljudske resurse, u kom je najviša pretpostavljena lična prijateljica te menadžerke, ništa se nije menjalo. Zaposleni su odlučili da zaobiđu pravila i poslali su žalbu direktoru „Delta sporta“, nakon čega je menadžerka konačno suspendovana sa posla.

U nekim radnjama je utvrđeno da je bilo krađa, a unutrašnjom kontrolom je otkriveno da su većinu tih krađa počinili menadžeri, uz pomoć NI obrazaca, nakon čega su otpušteni. Tamo gde nije utvrđeno ko je krao, krivicu snose svi zaposleni tako što im se plata smanjuje do 20% sve dok se razlika ne izmiri. Prosečna plata u maloprodajnim objektima je oko 27,000 dinara. Krajem avgusta je zbog ovoga otpušten celokupan radni kolektiv jedne „Deltine“ radnje u Beogradu.