U Portugalu su najavljene dve faze strogih mera štednje.

Prva su smanjenja socijalnih izdataka i socijalne pomoći za nezaposlene za oko 15 odsto. Pravila su se promenila, pa su nezaposleni sada prinuđeni da prihvate bilo kakav posao. Ovo je socijalna ucena.

Šefovi i političari hoće da nateraju nezaposlene da prihvate slabo plaćene poslove kako bi na taj način svima smanjili primanja. Takođe se suočavamo i sa smanjivanjem državnih ulaganja i zamrzavanjem plata u javnom sektoru.

Drugi paket uključuje povećanje PDV-a. Ljudi već imaju veoma niske plate, tako da su ovo vrlo okrutne mere. Vlada takođe privatizuje i poslednje ostatke finansijskog sistema koji su ostali u društvenom vlasništvu – energetiku, poštu i osiguravajuće društvo koje poseduje jedina državna banka.

Kako bi u ovome uspela portugalska vlada je sklopila savez sa desničarskom opozicijom, na osnovu čega sada tvrde da predstavljaju konsenzus. Pred njima se nalazi društvo koje je prestravljeno – radnici strahuju da će izgubiti posao. Odgovor ipak postoji: radnički pokret je i dalje veoma dobro organizovan. Imali smo protest 29. maja i to je bio prvi veliki protest protiv mera štednje u Portugalu.

Nemoguće je predvideti kako će se ovo dalje odvijati. Generalni štrajk bi bio jedino rešenje, ali se ovde suočavamo sa problemima. Mnogi ne mogu da štrajkuju, poput nezaposlenih, a nezaposlenost se u prethodnih nekoliko godina udvostručila.  Mnogi privremeni radnici nemaju sklopljene ugovore i nisu u sindikatima. I pored toga, mi gradimo mostove, tako da je 29. maja i pokret koji okuplja privremene radnike učestvovao u demonstracijama.

Vlada zna da je ova mobilizacija bila tek početak. Premijer je prvo rekao da će ove mere štednje trajati do 2011, a sad govori da će se nastaviti i nakon toga. Mi ne znamo kada će se ovo završiti; znamo jedino da to zavisi od otpora koji budemo u stanju da izgradimo.