Radnička solidarnost, naša sestrinska novina iz Grčke, šalje nam izveštaj o najnovijim tamošnjim dešavanjima
Nedugo nakon što su srednjoškolske i studentske okupacije otpočele talas pobune u decembru prošle godine, poljoprivrednici su otpočeli sopstvenu mobilizaciju koja je poprimila neočekivane dimenzije. Širom zemlje blokirani su putevi, uz zahteve poljoprivrednika za državnom pomoći zbog niskih cena za koje su primorani da prodaju svoje proizvode. Vlada je pristala da im isplati 500 miliona evra.
Zaposleni u civilnom sektoru najavili su štrajk za 25. februar, što bi lako mogao da bude povod za priključivanje ostalih sindikata.
Ovo pregrupisanje snaga premijeru Karamanlisu nije ostavilo prostora da diše. Vlada je osuđena na to da smiruje jednu revoluciju za drugom. Razlozi za ovakav razvoj situacije su iz dana u dan sve očigledniji. Na prvom mestu je, svakako, finansijska kriza koja preti da dovede grčki kapitalizam do bankrota. Grčka dnevna štampa piše da ”grčki pacijent pati od trostruke bolesti: rekordni državni deficit, rekordni deficit platnog bilansa i rekordni javni dug. Ova trojka vodi nas ka bolnoj obustavi isplaćivanja.“
Kriza je sve dublja, a vladi ponestaje autoriteta i sposobnosti da se sa njom suoči, uprkos skorašnjim izmenama u njenim redovima.
Posle niza afera i skandala u koje su bili uključeni njeni ključni ministri, u potpunosti je diskreditovana i suočava se sa masovnom radikalizacijom društva. Eksplozije besa više nisu izuzeci, već stvarnost svakodnevnice – i to ne u nekoj od zemalja “Trećeg sveta”, nego u samoj Evropi.
Prema navodima dnevne štampe, “postoje dojave da će se na samitu EU u martu diskutovati o neredima koji potresaju Island, Francusku, Litvaniju, Bugarsku i Grčku u poslednjih nekoliko nedelja.”
Hiljade
Ako su lideri evropskog kapitalizma zabrinuti i žele da diskutuju o ovoj situaciji, antikapitalisti imaju sve razloge da povedu sopstvenu debatu.
Na hiljade radnika, poljoprivrednika, učenika i studenata polaze od sopstvenih direktnih zahteva i stavova, tragajući za putem koji vodi do pobede.
Sve češće se dešava da učesnici pojedinačnih borbi svoju borbu vide kao produžetak svih prethodnih, stavljajući na optuženičku klupu pohlepne bankare, korumpiranu vlast i sam sistem.
Sada je pravo vreme da se svi ovi putevi spoje sa političkom moći koja želi da ih podrži do kraja – sa antikapitalističkom levicom. To može biti početna tačka u kojoj će doći do eskalacije koja se izliva iz svake pore društva zahvaćenog krizom.
Ovakav proces može i želi da pomogne, da ohrabri dalju borbu. Naša organizacija, Socijalistička radnička partija, će svakako biti u prvim borbenim redovima.
U sredu, 31. januara, održana je prva konferencija antikapitalističke levice, kojom je pokrenuto pitanje zajedništva dve velike grupe, ENANTIA i MERA.
Sastanci su bili izuzetno uspešni. Oko 3,000 ljudi učestvovalo je u razgovorima. Bilo je oko 30 izlagača i svi su se složili sa nastavkom zajedničke borbe antikapitalističke levice, kako u pokretima, tako i na izbornom frontu.
Doneta je odluka da se oformi “Inicijativa za jedinstvo i zajedničke akcije antikapitalističke levice” i da se organizuju skupovi u svakom gradu, kvartu, na svakom univerzitetu, itd. Dosta će se o tome razgovarati tokom predstojećih sedmica, ali prvi korak je bio više nego uspešan. Borba se nastavlja!