Obični ljudi u Grčkoj se bore protiv koordinisanih pokušaja vlasti da ih nateraju da plate za ekonomsku krizu. Grčka Vlada je sa briselskom EU komisijom usaglasila „stabilizacioni plan“ koji nameće smanjenje plata, na desetine hiljada otkaza i povišenje starosne granice za penzionisanje. Ipak, iako je ova Vlada nedavno izabrana sa komotnom većinom u parlamentu, radnice i radnici ljutito odgovaraju talasom štrajkova.

Vatrogascima u Grčkoj nije dozvoljeno da štrajkuju budući da je Vatrogasna brigada organizovana po vojnom principu. I pored toga, oko pet hiljada vatrogasaca pridružilo se, u petak 30. januara, maršu u centru Atine protiv smanjenja plata i nametanja novog, dužeg radnog vremena.

Ovaj revolt je ispraćen štrajkom zaposlenih u poreskoj upravi i carinskoj službi 4. i 5. februara. Naredni važan datum za pokret je 10. februar, kada će se održati zajednički štrajk javnog sektora, uključujući činovnike, učitelje, zdravstvene radnike, univerzitetsko osoblje i zaposlene u lokalnim samoupravama. Sindikati privatnog sektora najavili su štrajk 24. februara i veoma je verovatno da će u martu doći i do generalnog štrajka.

Otkud toliki bes? Zar ljudi ne shavataju da zemlji preti bankrot, što sve evropske novine uporno ponavaljaju? Radnici i radnice u Grčkoj imaju puno razloga da budu besni.

Prvo, vladajuća partija PASOK je izbore dobila pre samo četiri meseca, obećavajući da niće biti smanjenja plata i da će zemlja biti oporavljena samim odlaskom prethodne konzervativne Vlade i njene omražene politike. Obećanja su pogažena od prvog dana.

PASOK je rekao da će ponovo pregovarati o privatizaciji luke Pireus, koju je konzervativna Vlada prodala kineskoj kompaniji uprkos štrajku ogorčenih lučkih radnika.

Nova Vlada Jorgosa Papandreua sada pregovara sa kineskom Vladom, moleći da kineske banke otkupe grčke obveznice. Tako su lučki radnici izdani da se kineski bankari ne bi naljutili.

Vlada PASOK-a napravila je još oštriji zaokret u svetlu pritisaka evropskih bankara. Mnogi su gajili iluzije da će Evropska unija pomoći Grčkoj da prebrodi finansijske poteškoće. Oni su sada šokirani činjenicom da EU tretira Grčku, jednu od svojih 10 osnivačkih zemalja, na način još gori od onog na koji MMF tretira zemlje Trećeg sveta.

Evropska centralna banka insistira na tome da neće biti posebnih zajmova Grčkoj zato što bi to zapretilo vrednosti evra. Grčka je, umesto toga, primorana da novac pozajmljuje od evropskih banaka po ogromnim kamatnim stopama, za šta radnice i radnici u Grčkoj moraju da plate smanjenjem plata i privatizacijama.

Nije ni čudo što su ljudi protiv takozvanog stabilizacionog plana.

Mora biti jasno da kad se ljudi u Grčkoj jednom naljute oni imaju i iskustva i radikalnosti da svoj bes pokažu u organizovanom obliku, kroz štrajkove i masovne pokrete. Tako je bilo i ranije, 1974,1985, 1993, 1998-9, 2001-3.

Pred levicom je zadatak da osigura da sva energija i iskustvo ovog puta budu kanalisani protiv samog sistema koji dovodi do kriza.