fblogo   twlogo   ytlogo


subota, 10 december 2016 10:03

Karađoz i Hadživat, tradicionalno tursko pozorište senki

 
Karađoz i Hadživat, tradicionalno tursko pozorište senki

U savremenoj verziji koja se igra na ulicama Atine, Karađoz je lik iz naroda, a Hadživat iz viših slojeva. Karađoz uvek pobeđuje Hadživata.

Kada je 2008. u Atini ubijen dečak Aleksandros Grigoropulos (15) od strane policajca Epaminondasa Korkoneasa to je dovelo do dvonedeljnih nemira. Lako je bilo svesti krivicu na počinioca jer je bilo poznato njegovo ime.

Ali šta raditi kada nemamo tačno ime krivca ili njihova imena? Ko bi mogao biti kriv za smrt Stefana Simića (18)? Koji nije mogao da završi školu za kuvare jer nije imao para za mesečnu kartu.

Ili za smrt leskovčanke Vesne Mladenovic (57). Vesna Mladenović nije mogla da pronađe godinama posao kao i mnogi u manjim gradovima i ona je bila idealna za žrtvu prevare sve u nadi da će naći koliko toliko pristojan posao. Povod za njihova samoubistva je sirmoaštvo iz kojeg nisu videli izlaz.

Znamo da se siromaštvo lako može sakriti bilbordima kao što je bio slučaj ograđivanja romskog naselje u blizini Belvila tokom Univezijade (2009) gde su ljudi ograđeni bili bez izlaza iz naselja. Ili još svežiji primer od pre par dana je skrivanja bede u Kruševcu postavljanjem zvučnih paravana ispred romskog naselja.

Koliko košta ljudski život? Da možda nije par parcela kao u slučaju noćog rušenja objekata u Savamali? Posle par dana umire jedan od svedoka, noćni čuvar Slobodan Tanasković. Povodom smrti Slobodana Tanaskovića (58) minister zdravlja je izjavio da preminulom čuvaru srušenih objekata “ništa nažao nije učinjeno“. Možda ako pod “ništa nažao” nije računao na napad na radnom mestu, pokušaj ubistva, neovlašćenog hapšenja i zastrašivanje svedoka.

Da možda ne vredi par video snimaka i potencijalni medijski hajp kao u slučaju afere pada halihoptera od 13. marta ove godine? U toj nesreći život je izgubilo sedmoro ljudi pilot Omer Mehić, kapetan Milovan Ðukalić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač zastavnik Ivan Miladinović, lekar Ževad Ljajić, anestetičar Miroslav Veselinović i beba stara pet dana iz porodice Ademović iz Novog Pazara.

Da se vratimo na dvonedeljne proteste u Atini. Demostracije su ipak bile usmerene na represivni sistem čijuju je uniformu nosio taj policajac. Kod „Ne davimo Begrad“ se uočavaju imena aktera u rušenju objekata u Savamali. Tačnije, krivcem se smatra Siniša Mali.

Iako imamo ime ili imena krivaca, mi moramo okriviti i sistem koji te aktere konstantno proizvodi, ne samo u slučaju NDB, nego i u slučaju masovnog osiromašenja naroda (privatizacija, smanjenje mesečnih primanja I izdavanja pomoći itd), ali posebno u gubljenju nade za bolji život.

Pročitano 1104 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Radnička borba

Iz arhive - Sindikalni pokret u Srbiji danas: Šta nam je činiti?

Odlučili smo da objavimo ovaj članak iz naše arhive - tačnije iz prva dva broja našeg lista Solidarnost objavljene r...

Imperijalizam

Haos u Makedoniji: ima li nade za rešenje?

Vladimir Unkovski-Korica analizira skorašnja događanja u Makedoniji – napad u parlamentu, njegovu pozadinu i put izl...

Radnička borba u Evropi

Šta nećete pročitati u vestima o izborima u Francuskoj

Kako tumačiti rezultate predsedničkih izbora u Francuskoj i šta to znači za radikalnu levicu širom Evrope?

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Toni Klif ili Kako je marksizam spašen od Hladnog rata

Pored istorijskog značaja Oktobarske revolucije čiju stogodišnjicu obeležavamo ove godine, na današnji dan se navrš...

Istorija

Put ka revolucionarnoj 1917. godini

U drugom delu feljtona o stogodišnjici Oktobra Šon Ledvit piše o tome na koji su način revolucionarni događaji iz 1905. ...

Istorija

1905: Uvod u Revoluciju

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode teksto...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.