Naša budućnost je ukradena, a mi smo prinuđeni da ćutimo i živimo sa roditeljima do četrdesete. Posla nema, a privatizacija obrazovnog sistema već nam je pokucala na vrata – ubuduće nećemo moći ni da se školujemo, to će biti privilegija samo šačice bogatih.

Uz sve to, omladina svakodnevno trpi represiju i diskriminaciju.

Šta da radimo?

Pogledajmo oko sebe: omladina je širom sveta ustala protiv ovakvih uslova života i povukla čitav narod za sobom. Zar je omladini u arapskim zemljama lakše da ustanu protiv vojnih diktatura nego nama protiv korumpirane i omražene vlasti koju održava samo podmitljiva opozicija?

Kriza svuda ostavlja svoj trag i gura mlade ljude u dugove, nezaposlenost i glad. Zato se pokret „ogorčenih", osnovan u Španiji protiv kreditnog ropstva i finansijskih špekulanata, proširio po celom svetu.

Njegovo glavno obeležje, narodno zauzimanje javnih prostora, neposredno je inspirisano masovnim demonstracijama tokom Egipatske revolucije na najvećem arapskom trgu, Trgu oslobođenja u Kairu.

Danas se taj pokret proširio čak i na imperijalističke centre moći: u Njujorku je okupiran finansijski kvart Vol strit i sa njim više stotina trgova u američkim gradovima: „Borite se protiv bogataša, ne u njihovim ratovima!"

Na Balkanu se grčka omladina i studenti sukobe svakodnevno sa policijom i predvode narod u borbi protiv pokušaja MMF-a i EU da milione gurnu u siromaštvo kako bi spasili svoje profite!

Uvidevši svoje ogromno nezadovoljstvo izazvano politikom koju sprovodi vlast, mladi su širom sveta odlučili da krenu u odlučnu borbu za svoja prava. Poljuljali su tronove vlastodržaca i pokazali da je moguće bitno uticati na tok stvari.

Onog dana kada se bude odlučivalo koje će još muke EU da nabaci na leđa grčkog naroda, oni su pozvali na svetski dan borbe: 15. oktobar.

To se dešava istovremeno sa studentkinjama i studentima Filološkog fakulteta, koji su se samoorganizovali preko plenuma (tela neposredne demokratije) i koji protestuju na ulicama.

U proteklih par godina nijedna jesen kod nas nije prošla bez studentskih protesta – zbog neprimereno visokih školarina, loših uslova studiranja i reformi koje se sprovode protivno interesima i potrebama studenata, malom procentu budžeta koji se izdvaja na finansiranje fakulteta (samo 1%), rangiranja itd.

Ukoliko studentski protest i ove godine ostane mali i izolovan od ostatka društva, neće pobediti.

Ali, ako naš pokret uspe da svojom masovnošću i borbenošću inspiriše radničku klasu na kolektivni otpor, štrajk i protest, takav pokret bi obuhvatio čitav obespravljeni narod.

Kao i 5. oktobra, takav pokret bi mogao da razbije represivnu državu.

Ovog puta bi, doduše, bilo potrebno razbiti čitav aparat koji funkcioniše u korist novopečenih bogataša i mafijaških političara, ukinuti dužničku privrednu politiku, zapleniti veliki kapital, staviti privredu pod javnu demokratsku kontrolu i investirati u stvaranje pune zaposlenosti kao izlaz iz krize.

Što smo masovniji u petak na velikom studentskom protestu i u subotu na međunarodni dan akcije, to su veće šanse da pokrenemo čitavo društvo u borbu protiv antinarodne politike režima.

Zato pozivamo sve da se priključe borbi i učestvuju u njenim plenumima!

Nećemo da plaćamo za njihovu krizu!