Masovne demonstracije i improvizovani kampovi raširili su se po Španiji kao pečurke posle kiše – mladi i nezaposleni rekli su „dosta". Čak 40% od 4.5 miliona nezaposlenih u Španiji mlađe je od 25 godina.

Ekonomska kriza je dovela do novih mera štednje i napada na radnike i siromašne, ali sada narod uzvraća udarac. U Madridu su u subotu održane velike demonstracije koje su se, nakon uličnog marša, okončale na centralnom gradskom trgu, Puerta del Sol.

Proširio se spontani poziv da se ostane na trgu, te je tako iznikao i kamp. Demonstranti su trg preimenovali u Trg rešenja.

Kada je u nedelju uveče policija nasilno raščistila madridski trg, uhapšeno je osamnaestoro ljudi. Nakon toga usledio je poziv na solidarnost – i protesti su počeli da se šire i rastu.

Protesti su do sada održani u preko dvadeset španskih gradova, a veliki kampovi uspostavljeni su u Granadi i Barseloni, ali i drugde.

Osim toga, protesti se organizuju i širom Italije – u Rimu, Firenci i Milanu – dok je jedan sazvan i za nedelju u centru Atine.

Sem Robson je učitelj koji živi u Madridu i koji čestvuje u protestima i organizacionim skupštinama protesta.

U intervjuu za Socialist Worker¬ izjavio je: „Država je trenutno u vrlo teškom položaju – da li će pokazati svoju snagu i ponovo raščistiti trg, sada kada u noćnim okupljanjima učestvuje i do 30 hiljada ljudi, ili će odstupiti."

„Ako nameravaju da nas večeras rasteraju sa trga, dan pred početak predizborne tišine kada nisu dozvoljeni protesti, biće im potrebno više od pendreka."

„Baš kao i u Egiptu i Tunisu, štampa uzroke protesta pokušava da svede na socijalne mreže poput Tvitera i Fejsbuka. Naravno da ih koristimo za organizovanje i širenje vesti – ali su oni samo deo celog miksa.

„Jedan od glavnih povoda za organizovanje je pitanje smeštaja. Kod nas je na nacionalnom nivou aktivna kampanja velikog broja mladih i siromašnih, koja zahteva pristojan smeštaj za sve. Organizovana je izvan sindikata i postigla je neke rezultate, poput toga da je primorala vladu da postavi posebnog ministra za ovo pitanje. Ovi ljudi su u Madridu bili ključni za organizovanje i koordinisanje prvih protesta protiv vladajućih partija i mera štednje.

„Druga ključna društvena snaga su ljudi koji žive u socijalnim centrima i komunama, od kojih su mnogi pod uticajem anarhizma i autonomizma. Međutim, ovde ima i dosta mladih koji se nikada ranije nisu angažovali. Okupljeni ljudi su većinom tinejdžeri i dvadesetogodišnjaci."

„Trg odiše dubokim nepoverenjem u sindikate. Dve glavne sindikalne konfederacije u januaru su potpisale dogovor sa vladom, kojim su pristale na veliku seču penzija. Potpisali su bez demonstracija, bez protesta, bez ičega. Narod je besan zato što se sindikati ne bore."

„Ipak, radništvo učestvuje u protestima. Moje kolege dolaze u grupama sa posla gotovo svake večeri. Jedan moj prijatelj radi u firmi za IT i večeras sa sobom dovodi desetoro ljudi. Pridružili su nam se i studenti i nastavnici u majicama sa porukama za besplatno obrazovanje.

„Sindikati su ljudima iz kampa poslali poruku, nudeći hranu i druge potrepštine. Protestna skupština je izglasala da odbije njihovu ponudu, uz obrazloženje da ne želi da se kompromituje. Veze između sindikata i vladajuće Socijalističke partije dovele su do toga da sindikalno vođstvo nevoljno ulazi u borbu."

Stvari stoje drugačije u Barseloni, gde su radnici organizovani u nezavisnim sindikatima upotrebili kamp kao organizacionu bazu, u jedinstvu sa tamošnjim demonstrantima. Džoel Sans, student iz tog grada rekao je za Socialist Worker: „U Kataloniji imamo desničarsku vladu koja sprovodi ogromne seče budžeta u zdravstvu i obrazovanju."

„U prethodna dva meseca nastao je veliki pokret zdravstvenih radnika i radnika u obrazovanju, koji se sada ujedinjuju na trgu. Zdravstveni radnici, vatrogasci i radnici u telekomunikacijama su svi svoje prošlonedeljne demonstracije završavali na ovom trgu."

„Zahtevi kampa razvijaju se dosta sporo – za šta je delimično odgovorna i njegova veličina. Međutim, nakon rasprave na masovnoj skupštini izglasali smo da se istakne parola da smo protiv kapitalizma, što je dosta bitno."

„Većina demonstranata su mladi ljudi – studenti i nezaposleni. Na univerzitetima koji trpe od budžetske seče svakodnevno se održavaju skupštine koje ujedinjuju studente u borbi protiv seče u obrazovanju. I oni dolaze na trg."

„Policija nije ni pipnula kamp. Prevelik je, ovde su hiljade ljudi."