fblogo   twlogo   ytlogo


nedelja, 07 avgust 2016 13:10

Ko je zapravo bio Lav Trocki?

 
Ko je zapravo bio Lav Trocki?

Jedan čitalac našeg fejsbuk pejdža nam je postavio pitanje ko je zapravo bio Lav Trocki. Pavle Ilić je odgovorio, a ovde objavljujemo malo proširenu verziju odgovora.

Trockizam je verovatno preširok pojam da bi se mogao objasniti u jednom komentaru, ali daćemo sve od sebe da pojasnimo neke osnovne crtice.

Lav Trocki bio je jedna od centralnih ličnosti Oktobarske revolucije u Rusiji - boljševik direktno odgovoran za organizaciju oružanog ustanka u Petrogradu 1917. godine.
Nakon toga on je predvodio delegaciju Sovjetske Rusije na mirovnim pregovorima sa Nemačkom u Brest-Litovsku da bi tokom Građanskog rata u Rusiji bio glavni tvorac i komandant Crvene armije.
Nakon kraja Građanskog rata ulazi u konflikt sa Zinovjevim, Kamenevim i Staljinom oko razilaženja u shvatanjima daljeg razvoja Sovjetskog saveza kada zagovara napuštanje zvanične politike Novog ekonomskog programa (NEP-a) i ubrzanu industrijalizaciju (program koji će Staljin plagirati i primenjivati od 1928. godine u okviru Prvog petogodišnjeg plana uz daleko krvaviji obračun sa seljaštvom putem kolektivizacije poseda koju Trocki nikada nije ni propagirao na način na koji je sprovedena pod Staljinom). Do kraja 20ih godina nalazi se na čelu Leve, a potom Ujedinjene opozicije Staljinu i njegovoj birokratskoj kontrarevoluciji kada biva proteran prvo na teritoriju današnjeg Kazahstana, a potom u Tursku.

Jedna od osnovnih razlika između trockizma i staljinizma su i pogledi na to kako uspostaviti socijalizam - Trocki je smatrao da socijalistička revolucija mora biti svetska revolucija (budući da je kapitalizam svetski sistem) dok je Staljin mislio da je moguće stvarati socijalizam u jednoj zemlji. Pored toga, do sukoba je došlo i oko strategije borbe protiv fašizma u kojoj je Trocki zagovarao strategiju Ujedinjenog fronta (zajedničke borbe socijalističkih i komunističkih radničkih partija protiv fašizma i kapitalizma) dok je Kominterna pod Staljinom prešla iz strategije "trećeg perioda" (suzdržavanja od otvorene zajedničke brobe protiv fašizma smatrajući da će "nakon fašizma komunisti doći na vlast" i prozivanja socijaldemokrata većim problemom od fašista) u strategiju Narodnog fronta (antifašističkih koalicija koje bi uključivale i tzv. prograsivne buržoaske partije, a čiji cilj ne bi bila socijalistička revolucija već "vlade narodnog spasa") - oba vida staljinističke politike krahirala su tokom 30ih godina širom evrope.

Lav Trocki živeo je u izbeglištvu u Turskoj, Francuskoj, Norveškoj i Meksiku tokom tridesetih godina dok ga 1940. godine nije usmrtio mučki napad Ramona Merkadera, staljinističkog agenta.

U XXI veku, nasleđe Trockijevih ideja, poput ideje permanentne revolucije i njegovih opširnih istorijskih, političkih i dela iz oblasti književne kritike ostaju aktuelnija nego ikada. Neke druge od njegovih ideja, međutim, pokazale su se kao neprecizne (predviđanja o kolapsu kapitalizma i staljinizma nakon Drugog svetskog rata, stav o SSSR-u kao "degenerisanoj radničkoj državi"...), a poštovaoci Trockijeve misli i dela ponudili su produbljivanje i reviziju takvih ideja poštujući bogatu tradiciju antidogmatskog marksizma.

Za kratak uvod o aktuelnosti Trockog, pogledajte ovaj tekst Matije Medenice: http://www.marks21.info/istorija/lav-je-ziv-73-godine-od-ubistva-trockog

Izdali smo takođe kratku biografiju Trockog, koju je pisao Vladimir Unkovski-Korica:

http://www.marks21.info/tags/lav-trocki


Za uvod u Trockijevu misao i delo preporučujemo sledeći pamflet: http://bookspedia.com.playsterpdf.com/?book=1905192118

Za daleko detaljniji opis njegovog života, ne postoji bolje delo od trilogije "Prophet" Isaka Dojčera (1 - https://rosswolfe.files.wordpress.com/.../isaac-deutscher... ; 2 - https://rosswolfe.files.wordpress.com/.../isaac-deutscher... ; 3 - https://rosswolfe.files.wordpress.com/.../isaac-deutscher... ). Svakako, treba naglasiti i da su Dojčerovi zaključci ipak previše popustljivi prema staljinizmu, tumačeći ga kao "moguć put u socijalizam" umesto kao birokratsku degeneraciju revolucije koja je dovela do uspostavljanja specifične forme kapitalizma u Rusiji. Detaljnije o tome može se pročitati ukratko na https://www.marxists.org/.../works/1999/trotism/index.htm , i mnogo detaljnije na https://www.marxists.org/.../works/1955/statecap/index.htm .

Nadamo se da smo uspeli da adekvatno odgovorimo na vaše pitanje. Ukoliko vas još nešto o Trockom ili ideološkoj tradiciji trockizma bude zanimalo, pišite nam.

Pročitano 3674 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Radnička borba

Iz arhive - Sindikalni pokret u Srbiji danas: Šta nam je činiti?

Odlučili smo da objavimo ovaj članak iz naše arhive - tačnije iz prva dva broja našeg lista Solidarnost objavljene r...

Imperijalizam

Haos u Makedoniji: ima li nade za rešenje?

Vladimir Unkovski-Korica analizira skorašnja događanja u Makedoniji – napad u parlamentu, njegovu pozadinu i put izl...

Radnička borba u Evropi

Šta nećete pročitati u vestima o izborima u Francuskoj

Kako tumačiti rezultate predsedničkih izbora u Francuskoj i šta to znači za radikalnu levicu širom Evrope?

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Toni Klif ili Kako je marksizam spašen od Hladnog rata

Pored istorijskog značaja Oktobarske revolucije čiju stogodišnjicu obeležavamo ove godine, na današnji dan se navrš...

Istorija

Put ka revolucionarnoj 1917. godini

U drugom delu feljtona o stogodišnjici Oktobra Šon Ledvit piše o tome na koji su način revolucionarni događaji iz 1905. ...

Istorija

1905: Uvod u Revoluciju

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode teksto...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.