Ljudi iz cele Srbije došli su još jednom u Beograd u pokušaju da dobiju ono što im pripada.

Posetili smo ih nešto pre ponoći. Tokom našeg boravka na raskrsnici, pripadnici policije i predstavnici Vlade su u više navrata pokušali da okupljene nagovore da se povuku sa kolovoza, obećavajući pregovore sa ministrom rada Rasimom Ljajićem, na šta su svaki put dobijali odlučno "ne".

Propast ovog preduzeća otpočela je početkom devedesetih. Tada je, nakon obećanja tadašnjih vlasti da će nakon krize podmiriti sve dugove, usvojen sistem da se roba prodaje ispod cene kako bi se koliko-toliko pospešila potrošnja. "Robne kuće" su pre sedam godina stavljene u stečaj. U međuvremenu, uprava je iznajmljivala i prodavala njihove prostorije, bez izmirivanja obaveza prema zaposlenima. Bitka koju radnici vode protiv vlasti i Agencije za privatizaciju kreće se od sudskih tužbi do uličnih protesta.

10 decembra 2008. godine, grupa demonstranata podigla je šatore u Pionirskom parku, ispred zgrade Predsedništva, namerena da tu ostane do konačnog ispunjenja zahteva.

Pre 20 dana održani su poslednji do sada pregovori sa predstavnicima Vlade i ministarstva ekonomije. Tada je dogovoreno da radnici sastave minimalan set zahteva i predaju ga vlastima, nakon čega bi se navodno ušlo u proces rešavanja problema. Kao i svaki put do sada, radnicima nakon predaje zahteva do dan danas nije stigao nikakav odgovor.

Nakon još jednog pisma upozorenja koje je ostalo bez odgovora, radnici su odlučili da blokiraju raskrsnicu ispred Vlade Srbije i na ulici se izbore za svoja prava.

Stotinak ljudi ostalo je da prespava na ulici, dok očekuju da im se veliki broj koleginica i kolega priključi tokom narednog dana. Nakon serije neuspelih pregovora i neispunjenih obećanja, od prisutnih se moglo čuti samo to da ih mogu jedino odneti sa ulice. Ukoliko ni u narednim danima ne dođe do konkretnih poteza nadležnih u smeru rešavanja njihovog problema, radnici najavljuju radikalizaciju protesta.

Pozivamo sve da se solidarišu i pruže podršku radnicima "Robnih kuća". Kako su nam rekli, ne treba im ni hrana ni voda – već moralna podrška i uključivanje svih onih na koje je "socijalno odgovorna" vlast rešila da prebaci teret krize.