Sada se od Agencije za privatizaciju očekuje da podnese izveštaj povodom probijanja ovog roka, pa da se na narednoj sednici donese odluka o eventualnom podnošenju predloga za raskid privatizacionog ugovora. Ovo nije prvi put da za tako nešto postoje svi zakonski osnovi.

Radnice i radnici „Prosvete“ duže od pola godine ukazuju na Pantovićeve postupke kojima krši ugovor i zakon – ali, što je svakako najbitnije, kojima dovodi „Prosvetu“ i one koji su u nju ugradili svoje živote na rub propasti.

Povodom ovog slučaja nedavno se oglasio i Savet za borbu protiv korupcije. U dokumentu koji popisuje sva kršenja ugovora koja je gazda načinio (između ostalog i zadržavanje novca od prodaje „Prosvetinih“ nekretnina), ukazuje se i na to da su u uništavanje IP „Prosvete“ i njenih zaposlenih uključena i dva u slobodno vreme velika borca za socijalnu pravdu: ministar Dinkić i predsednik Tadić. To sve na osnovu Dinkićevog obesnog razgovora sa štrajkačicama koji je obavio 21. aprila nakon što je napravio dovoljno veliku grešku da je svratio u jezgro štrajka: u knjižaru „Geca Kon“ u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici.

Možda je zaista greškom i ušao u „Prosvetu“ budući da je samo jedan ulaz pored – Fond za razvoj Republike Srbije. U pitanju je državna institucija koja je Pantoviću do danas isplatila 167 miliona dinara.

To je nekako uspelo da bude nedovoljno makar za poravnanje minusa – račun pantovićeve kompanije „Media II“ preko koje je i kupio „Prosvetu“, u minusu je gotovo 140 miliona dinara.

Čak je i finansijska policija konstatovala da Pantović zaposlenima nije povezao staž, niti otplatio otpremnine i da nije uplatio sve poreze i doprinose, kao ni skinuo nedozvoljene hipoteke sa „Prosvetinih“ nekretnina.

Šta onda sprečava vlast da prosto primeni zakon? Izgleda da je Dinkić bio u pravu kada je štrajkačima rekao da od prodaje nema ništa jer je tu „puno politike umešano“. Jedino što Dinkić politiku poistovećuje sa novcem i privilegijama. Politika na koju odišu okupirana radna mesta i preduzeća u štrajku je politika jednakosti i solidarnosti – nešto što Dinkiću i njemu sličnima može biti samo noćna mora.

U međuvremenu, potpredsednik Skupštine Srbije, član odbora za privatizaciju i još jedan funkcioner G17, Nikola Novaković, potrudio se da štrajkače iz „Prosvete“ uveri da osim stečaja i ponovne privatizacije trećeg rešenja za njihovo preduzeće neće biti.

Štrajkači i dalje zahtevaju isto: raskid privatizacije i stavljanja „Prosvete“ pod upravu Grada Beograda. U tome su dobili podršku i od grčkog Sindikata radnika u izdavačkim kućama, knjižarama i fotokopir-centrima. Ova podrška iz srca današnje borbe za bolji svet mora nas podstaći da se aktivnije uključimo u pomoć radnicama i radnicima „Prosvete“ da se izbore za očuvanje svojih radnih mesta.

Solidarnost je naša snaga!