„Ekonomija je i dalje pod uticajem Velike recesije. Svi ubrzani metodi za otklanjanje tog uticaja su se izjalovili.“

Ovo su reči Roberta Rajha, američkog sekretara za rad. Krhki oporavak SAD, najvećoj svetskoj ekonomiji, počeo je da usporava.

„Prodaja nekretnina je opala. Maloprodajna trgovina je opala. Robne narudžbine u maju su u najvećem padu od marta prošle godine“, nastavlja Rajh.

U Sjedinjenim Američkim Državama je broj poslova manji za osam miliona u odnosu na period pre tri godine, kada kriza još nije nastupila.

Vrlo lako može da dođe do toga da svetska ekonomija zakorači u novu, dvostruku recesiju. Dvostruka recesija označava situaciju u kojoj nakon kratkog perioda oporavka koji prati prvu, dolazi i do druge recesije; dvostruka recesija je utoliko opasnija jer ukazuje na opstanak prvobitnih uzroka krize, pa tržišta ostaju dugo vremena uzdržana od investicija i pozajmica, što dodatno usporava izlazak iz krize.

Pad svetske proizvodnje i trgovine u prvih šest meseci nakon kraha „Liman bradersa“ u oktobru 2008. dostigao je razmere Velike depresije iz 1930-tih godina.

Međutim, državne injekcije novca u bankarski sistem i povećanje budžetske potrošnje uspeli su da ponovo pokrenu svetsku ekonomiju i podstaknu potražnju.

To je sprečilo krah nalik onom iz ’30-tih godina, ali je države ostavilo sa ogromnim budžetskim deficitima. Ne bi se moglo reći ni da je nagli pad poreskih prihoda, do kog je sama recesija dovela, bio od ikakve pomoći u ovakvoj situaciji.

Sada su potrošačke rezerve ili pri kraju, kao što je to slučaj u SAD, ili na njihovo mesto dolaze stroge mere štednje, kao što je to širom Evrope.

Države se nadaju da će ih „obnova finansija“ sačuvati od napada tržišnih špekulanata koji su doveli do rastuće krize u Grčkoj.

Osim toga, nadaju se i da će biti sposobne da se izvozom izvuku iz krize, iako će smanjenje potrošnje dovesti do pada domaće potražnje.

Težnje
Ipak, nemoguće je da sve veće ekonomije istovremeno primene istu tehniku. Ko bi onda kupovao svu tu izvoznu robu? Kao što smo videli, prodaja je opala i u Americi, koja često vrši ulogu „potrošača u slučaju nužde“.

Pravi uzrok krize krije se u nepremostivo niskom nivou profita u celom sistemu, još od 1970-ih godina.

Centralne banke su, uz ohrabrenja svojih vlada, upumpavale jeftine kredite u svetsku ekonomiju ne bi li odstranile težnje ka recesiji.

Takva politika dovela je do niza finansijskih balona, od kojih je poslednji bio onaj sa drugorazrednim hipotekarnim pozajmicama.

Ogromni rast dugova sada je kamen oko vrata koji usporava sistem.

Kako je Marks istakao, kapitalizam može da se izvuče iz krize ako preživelim firmama dozvoli da otkupe one firme koje su bankrotirale i to za mnogo manje od njihove vrednosti.

Kako plate padaju, kriza takođe obara i cene sirovina i rada, omogućavajući profitabilnijim granama proizvodnje da se održe.

Državne intervencije su za sada možda otklonile pretnju nove Velike depresije, ali su samim tim sprečile i ovakvo pročišćavanje sistema i njegov potpuni „oporavak“.

Svaka nova kriza razotkriće preostale slabosti finansijskog sistema.

Sunovrat
Veliki dugovi pritiskaju evropski bankarski sistem.

Francuske, nemačke i britanske banke su u ogromnoj meri izložene južnoevropskim ekonomijama – poput Grčke, Portugala i Španije.

Ukoliko se javi potreba za novom rundom spasavanja banaka, više uopšte ne može sa sigurnošću da se tvrdi da bi državne intervencije u tome uspele.

Najveći deo municije već je ispucan. Državni dugovi su skočili, a kamate su gotovo na nuli.

Uz slab rast i neprestanu pretnju od ponovnog ulaska u recesiju duž celog sistema, ekonomski sunovrat će dugo trajati.

Međutim, ukoliko dođe do iznenadne erupcije krize, kao što se desilo u Grčkoj gde je dvostruka recesija već aktuelna, sunovrat će biti i uvećan.

Takve krize dovode do novih podela u vrhu društva, budući da će naše vlasti očajnički pokušavati da pronađu izlaz.

Trenutno su u žestokoj svađi oko toga koliko brzo i u kojoj meri smanjiti državnu potrošnju.

Podele te vrste, zauzvrat, podrivaju njihovu ideološku kontrolu nad ostatkom društva.

Zadatak socijalista je da ne budu paralisani krizom, već da organizuju i oblikuju otpor.