fblogo   twlogo   ytlogo


petak, 16 december 2016 13:53

Sirija: predskazana tragedija

  Džon Ris
Posledice bombardovanja. Posledice bombardovanja.

Džon Ris piše o poukama koje se mogu izvući iz izgubljene revolucije u Siriji. Tekst je preveo Miljan Jelić.

Krvavi kraj opsade Alepa doveo je do duboke samorefleksije širom političkog spektra. Parlamentarni poslanici i poslanice u Britaniji ponovo pričaju o povećanoj vojnoj intervenciji, a levica je podeljena oko toga da li da takve pozive podrži ili ne. Ono čega manjka jeste ozbiljna analiza. Evo nekoliko ključnih zapažanja od kojih bi trebalo početi.

Revolucija u Siriji je 2011. godine, u svojoj početnoj fazi, bila istinski narodni ustanak – izdanak istog procesa koji je doveo do revolucija u Egiptu i Tunisu.

Međutim, drugi talas arapskih revolucija, u Bahreinu, Libiji, Jemenu i Siriji, bez izuzetka se značajno razlikovao od onih u Egiptu i Tunisu. Pre svega, režimi protiv kojih su revolucije drugog talasa bile uperene bili su bolje pripremljeni i spremniji da bez odlaganja iskoriste nadmoćnu vojnu silu protiv vlastitih naroda. Štaviše, u slučajevima Sirije, Jemena i Bahreina, bili su voljni da pozovu svoje međunarodne sponzore da ih podrže.

Saudijske snage ušle su u Bahrein kako bi slomile ustanak na Bisernom trgu. Saudijska Arabija je rukovodila smenom režima u Jemenu i odnedavno vodi brutalni rat kako bi ostvarila svoje ciljeve u siromaštvom najpogođenijoj zemlji na Arabijskom poluostrvu.

Zapadne vlade o ovome uglavnom ćute i nastavljaju da prodaju oružje Saudijskoj Arabiji. U Libiji su države Persijskog zaliva otpočele zbacivanje Gadafija, koje je NATO dovršio, pritom razrušivši zemlju i pretvorivši je u regionalni supermarket za oružje.

Zapadne sile i Saudijska Arabija su, nakon saučesništva u slamanju ustanka u Bahreinu, požurile da obznane svoju podršku ustancima u Libiji i Siriji iz jednog jedinog, prostog razloga – zato što su smatrale da ih mogu iskoristiti za svrgavanje postojećih režima.

Sirija se razlikovala samo u jednom: bila je jedna od malobrojnih ruskih saveznica na Bliskom istoku, te je Rusija odlučila da brani svoj resurs u regionu.

Najveću krivicu za slom u Siriji snose Asadov režim, kao i rivalske imperijalističke sile i lokalne države koje su svoje ciljeve pokušale da ostvare preko grbače sirijskog naroda: Rusija, SAD, Saudijska Arabija, Katar, Iran i Turska.

Međutim, opozicija u Siriji napravila je, iako razumljivu, ništa manje fatalnu grešku, time što je pokušala da igra zajedno sa imperijalističkim silama. Slobodna sirijska armija [Free Syrian Army, u daljem tekstu FSA, prim. prev.] ulizivala se SAD, Ujedinjenom Kraljevstvu, Turskoj i Saudijskoj Arabiji. Poslednji sastanak opozicije, na kome je trebalo definisati zajednički stav u mirovnim pregovorima, organizovala je Saudijska Arabija, odlučujući ko može da prisustvuje, a ko ne. Sastajanje predstavnika/ca FSA sa svim zapadnim liderima/kama, od Hilari Klinton do Borisa Džonsona, pokazuje u kojoj meri su polagali nade u Zapad.

Tako su se uključili u rat preko posrednika koji se vodio između imperijalističkih sila, a na štetu naroda Sirije. Ovde se gubi poslednji trag narodne kontrole nad pravcem u kom će se revolucija razvijati.

Opozicija u Siriji je neizbežno i očekivano izdata. Ovo je, zajedno sa posledicama američke invazije na Irak, omogućilo džihadistima da se utvrde kao dominantna oružana snaga u pobunjeničkom taboru.

Pouke nije teško izvući: nikada ne veruj da imperijalističke sile mogu pomoći revoluciju. Uvek će pokušati da je slome, suzbiju i izdaju. Za levicu, pouka je još jasnija: glavni neprijatelj je kod kuće. Solidarnost sa pokretima u drugim zemljama nikada ne može funkcionisati ukoliko se odstupi od ovog principa. Revolucije ne mogu odneti prevagu, a sama levica može završiti praveći ustupke vlastitim vladarima.

Za analizu na kojoj je baziran ovaj članak, videti: Syria: Empire and Revolution .

Pročitano 1697 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Radnička borba

Iz arhive - Sindikalni pokret u Srbiji danas: Šta nam je činiti?

Odlučili smo da objavimo ovaj članak iz naše arhive - tačnije iz prva dva broja našeg lista Solidarnost objavljene r...

Imperijalizam

Haos u Makedoniji: ima li nade za rešenje?

Vladimir Unkovski-Korica analizira skorašnja događanja u Makedoniji – napad u parlamentu, njegovu pozadinu i put izl...

Radnička borba u Evropi

Šta nećete pročitati u vestima o izborima u Francuskoj

Kako tumačiti rezultate predsedničkih izbora u Francuskoj i šta to znači za radikalnu levicu širom Evrope?

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Toni Klif ili Kako je marksizam spašen od Hladnog rata

Pored istorijskog značaja Oktobarske revolucije čiju stogodišnjicu obeležavamo ove godine, na današnji dan se navrš...

Istorija

Put ka revolucionarnoj 1917. godini

U drugom delu feljtona o stogodišnjici Oktobra Šon Ledvit piše o tome na koji su način revolucionarni događaji iz 1905. ...

Istorija

1905: Uvod u Revoluciju

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode teksto...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.