fblogo   twlogo   ytlogo


sreda, 02 novembar 2016 11:38

Pokret za neutralnost Crne Gore: Intervju sa profesorom Filipom Kovačevićem

  Filip Kovačević
Pokret za neutralnost Crne Gore: Intervju sa profesorom Filipom Kovačevićem

Obavili smo bitan razgovor koji želimo da prenesemo našoj publici. Prof. dr Filip Kovačević je predsednik UO Pokreta za neutralnost Crne Gore, profesor na Univerzitetu Crne Gore i na Univerzitetu San Franciska (SAD) i stručnjak za kritičku teoriju i geopolitiku. Razgovor sa njim je vodio naš član, istoričar i docent na Univerzitetu u Glazgovu, Vladimir Unkovski-Korica.

Kako i zašto je nastao Pokret za neutralnost Crne Gore? Koji su ciljevi, aktivnosti i metodi Pokreta?

Pokret za neutralnost je nastao prije nekoliko godina kada se grupa mlađih crnogorskih javnih ličnosti i intelektualaca formalno okupila u jednu tzv. nevladinu, a u stvari anti-vladinu organizaciju sa ciljem da promoviše kulturu dijaloga, nenasilja, mira i održivog razvoja u svijetu sa posebnim osvrtom na značaj vojne neutralnosti Crne Gore, dajući time svoj doprinos uspostavljanju međunarodnih odnosa po principima jednakosti i solidarnosti. Do sada su članovi i članice Pokreta organizovali desetine akcija, naučnih tribina, performansa, i okupljanja širom Crne Gore i napisali više od stotinu saopštenja za javnosti i novinskih kolumni. Sve to je dokumentovano na našoj vebstranici www.mnmne.org. Pozivam sve one koji čitaju ove redove da je posjete i upoznaju se sa našim aktivnostima.

Sa kakvim pokretima i organizacijama sarađuje pokret u Crnoj Gori i na međunarodnom planu ?

Pokret ima Međunarodni savjetodavni odbor u kome se nalaze univerzitetski profesori svjetskog glasa kao što su Imanuel Volerstin i Majkl Parenti, istraživač i novinar Daniel Estulin, kao i poznati pisci Marko Vidojković i Damir Nikšić. Dobili smo i direktnu podršku od Noama Čomskog, kao i bivšeg američkog kongresmena Denisa Kucinicha. Članovi i članice Pokreta su učestvovali na mnogim okruglim stolovima i konferencijama širom Evrope. Imamo srdačnu saradnju sa partijama Ujedinjene evropske ljevice u Evropskom parlamentu, a dolazili su nam u posjetu poslanici Die Linke. Pored toga, znaju za nas i u Rusiji i u Americi. Sasvim nedavno na akademsko-aktivističkoj konferenciji na Havajima, predstavio sam rad koji se ticao konkretnih aktivnosti našeg Pokreta u dekonstrukciji i prevladavanju mitomanske NATO propagande u Crnoj Gori koja se već više od deceniju plasira iz vladajućih mafijaško-udbaških krugova. Taj rad će biti objavljen u poznatom ljevičarskom časopisu Socialism & Democracy početkom iduće godine.

Izdao si knjigu pod naslovom Markuze u Podgorici: ciklus predavanja. Da li misliš da su njegove ideje bitne za antiratne i pacifističke aktivistkinje i aktiviste ?

U okviru višegodišnjeg ciklusa predavanja koja sam držao u Centru za građansko obrazovanje u Podgorici, izdao sam pet knjiga, jedna od kojih je bila posvećena idejama Herberta Markuzea, a posebno Erosu i civilizaciji. Inače, već dvadeset godina izučavam Markuzeove ideje, član sam Međunarodne asocijacije koja se bavi njegovim stvaralaštvom, a prije nekoliko godina sam objavio na engleskom jeziku detaljan rad o recepciji Markuzeovih knjiga u Jugoslaviji (Marcuse in Yugoslavia). Što se tiče primjene Markuzeovih ideja na rad našeg Pokreta, to se primarno ogleda u našoj posvećenosti svemu onome što je omalovažavano i progonjeno od strane neoliberalne profiterske vrhuške i brutalno potisnuto dominantnom ideologijom jer nije na usluzi globalne hegemonije američkog vojno-industrijsko-obavještajno-medijskog kompleksa.

Imaš li neku poruku za nas u Srbiji?

Svima nama iz bivše Jugoslavije prijeti ista opasnost. Opasnost da budemo konstantno zavađani između sebe od strane velikih sila i tako držani u stanju permanentne "borbene gotovosti" koja šteti najviše nama samima. Američki državni sekretar Džon Keri je prošle godine govorio o "liniji vatre" na Balkanu. Ne smijemo dozvoliti da taj ratnički diskurs postane stvarnost jer će biti uništeno i ono malo što je preostalo poslije ratova 1990-tih i mafijaških pohara 2000-tih. Zbog toga se moramo što više udruživati i sarađivati, na ravnopravnim osnovama, i ponovo izgraditi političku i društvenu sinergiju koja nam svima može garantovati da ćemo upravljati sudbinom naših prirodnih, privrednih, intelektualnih i svih drugih resursa.

Pročitano 3116 puta

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Žensko oslobođenje

Jezik po meri žena

Debata o rodno senzitivnom jeziku ponovno je aktuelizovana u svetlu donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nekoliko g...

Politika i društvo

Čast Katalonije

Trenutno najusijanije evropsko pitanje jeste pitanje otcepljenja Katalonije od Španije. Sve uzdrmanija Evropska unija, k...

Ekologija

Pustoš kapitalizma

Iz dana u dan pristižu vesti o novim uraganima, poplavama i zemljotresima koji pogađaju svet, odnoseći ljudske život...

POKRET Teorija i istorija

Istorija

Proceniti Če Gevaru

Devetog oktobra navršilo se 50 godina od ubistva Če Gevare, koji je za ljude širom sveta do danas ostao simbol revol...

Istorija

Pod zastavom internacionalizma

Marko Jovanović polemiše sa sociologom Đokicom Jovanovićem o tome šta je – i šta nije – boljševizam 20. veka predsta...

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.