fblogo   twlogo   ytlogo


utorak, 29 novembar 2016 13:22

Ne rehabilitaciji: Nedić je bio saradnik okupatora!

 
Ne rehabilitaciji: Nedić je bio saradnik okupatora!

Juče je u Višem sudu u Beogradu održano ročište povodom rehabilitacije kvislinga Milana Nedića. Grupa antifašistkinja i antifašista okupila se ispred zgrade Višeg suda sa ciljem da iskaže protivljenje rehabilitaciji još jednog sluge fašizma. Na današnji dan, dan proglašenja antifašističke republike, prenosimo izveštaj sa protesta i nastavljamo slavnu borbu protiv fašizma.

Ni jučerašnje ročište nije prošlo bez protesta. Među okupljenima na protestu našli su se i aktivistkinje i aktivisti naše organizacije Marks21, kao i članice i članovi oraganizacija Žene u crnom, Ne rehabilitaciji, SKOJ, NKPJ i nekolicina slobodnih građana. Protest je prošao mirno i bez incidenata. Okupljeni su pevali antifašističke i komunističke pesme, a mogli su se videti i transparenti poput „Restauracija kapitalizma = Rehabilitacija fašizma“, „Privatizacija über alles 1933, 1941, 1991, 2001...“, „Protiv fašizma“, „Uvek protiv okupacije“. Nedaleko odatle stajala je grupica od desetak neonacista koji su držali transparent sa citatom i slikom Milana Nedića i nekoliko zastava domaćih neonacističkih grupacija.

U samoj sudnici, istoričar Dragan Aleksić u ulozi svedoka neumorno je pokušavao da objasni kako Nedić nije imao nikakav uticaj na zločine koje je počinila okupaciona vlada i Specijalna policija nad komunistima, Jevrejima i Romima. U izjavi za novinare Aleksić se pozvao na tvrdnju da su nemački nacisti ubijali Jevreje po čitavoj teritoriji Evrope i tim rečima, potvrđujući svoju reakcionarnu poziciju, pokušao da oslobodi Nedića svake odgovornosti. Dovoljno je pogledati rečnik koji je Milan Nedić koristio u obraćanju tadašnjoj javnosti, i postaje nam jasno da je kvisling bio zaljubljenik u nacizam i politiku Adolfa Hitlera.

No, ovde možemo uočiti neke zanimljive analogiju. Da nije tužno, bilo bi smešno kako se u Srbiji s vremena na vreme pojavljuju premijeri koji su upoznati sa zločinima koje sprovodi policija i Vlada u kojoj su oni predsednici, koji pritom nemaju nikakav uticaj niti mogućnost da spreče te zločine ili kazne odgovorne, i koji pored toga „nemaju snage“ da se obračunaju sa (neo)nacistima.

Na kraju, moramo postaviti pitanje dokle će državljani Srbije dobrovoljno pristajati da „ližu đonove“ kapitalu i njegovoj ekstremnoj formi – fašizmu – i time nastavljati da održavaju sramnu desničarsku tradiciju otelotvorenu u kreaturama podanika fašizmu Dragoljuba Mihailovića, Milana Nedića i Dimitrija Ljotića. Kada državni vrh donese zakon kojim se omogućava ovakav istorijski revizionizam, odnosno mogućnost „pranja prljave prošlosti“, a mi sadašnjost sagledamo kao „buduću prošlost“, ne možemo, a da se ne zabrinemo nad pitanjem kakvu to „prljavštinu“ krije sadašnja Vlada. Jedno je sigurno, oni svakim danom nalaze sve bolje načine da se oslobode odgovornosti i „speru krv s ruku“.

U ovim kriznim trenucima, nužno je da se svi mi koji osećamo želju za slobodom i koji imamo kapacitet da razumemo do kakvih katastrofalnih posledica može dovesti jačanje fašizma, ujedinimo u jedan snažan antifašistički i antikapitalistički front i jednom za svagda izborimo slobodu i jednakost o kojima ljudski rod sanja već vekovima. Stoga, izađimo i sledeći put na ulice u što većem broju! Izađimo zajedno i recimo glasno i odlučno „Ne rehabilitaciji fašizma“!

Pročitano 1906 puta

1 komentar

  • Link prema komentaru nedelja, 18 december 2016 10:58 komentarisao/la Alon

    Ovaj narod je versko-ideološki zatucan a svaka sledeća generacija je gora od predhodne. Dok god misle da je "spas Srbije" u tome da na vlast dođe "pravi Srbin" neće biti promena. Uvek će reći da "ovaj predhodni nije bio pravi srbin ali sledeći će biti". Ta matrica traje već 200 godina i ne treba je potcenjivsti. Vrlo je efikasna. Da bi se takva ideoliško-verska zaprloženost uklonila mora se započeti sa aktivnom detoksikacijom. Nacionalizam ima sve odlike narlomanije. Ne može se iz njega tek tako "išetati". Narkoman pruža aktivan otpor lečenju. Potrebna je ne samo ideološka već i fiziološka (čitaj fizička) terapija. Sukob je neizbežan, drugim rečima. Za takav pristup potrebna je izuzetna disciplina i organizacija xda bi vanparlamentarna borba dala bilo kakve rezultate. Trebaće godine strpljivog rada i akcije na terenu po celoj Srbiji. Druga i jednako bitna stvar je suočenje sa zločinima iz 90ih. Tu već uopšte nisam optimističan. Samozaljubljenost i osećaj bezgrešnosti i "večite žrtve" kod ovog naroda je patološki.

Ostavi komentar

Polja obeležena zvezdicom je obavezno popuniti. Po potrebi možete koristiti i bazične HTML kodove. Komentari se moderišu tako da neće biti odmah dostupni. Desničarske komentare ni ne objavljujemo. Ovo je platforma za diskusiju i organizovanje levice, tako da apelujemo na drugarski ton u diskusijama.

Prijavi se na mejling listu

Društvo POLITIKA i ekonomija

Imperijalizam

IMPERIJA I PODELA: NASILNI KRAJ BRITANSKOG RADŽA

Suprotno ružičastom pogledu na dekolonizaciju, kraj britanske vladavine u Indiji je bio obeležen nemarom i dvoličnoš...

Radnička borba

Masovni štrajk: šta je pisala Roza Luksemburg o radničkoj borbi?

Sto jedanaest godina nakon što je prvi primerak “Masovnog štrajka” nemačke revolucionarke poljskog porekla, Roze Luk...

POKRET Teorija i istorija

Teorija

Užasi postmoderne su užasi postmarksizma

Ovaj tekst je originalno objavljen sa drugačijim naslovom u američkom onlajn časopisu Jacobin. Preveo ga je St...

Istorija

Povratak Revoluciji: Oktobar 1917. godine

Povodom stogodišnjice Ruske revolucije, započinjemo s novim feljtonom. Svakog četvrtka objavljivaćemo prevode tekstova p...

Istorija

Uspon i pad Kominterne

Pred vama je recenzija Kominterne Dankana Halasa, knjige koja je originalno izdata 1985. godine. Kako piše naš č...

Nauka, kultura i umetnost

Marks21 | Solidarnost 2017. Podstičemo preuzimanje i korišćenje materijala koji se nalazi na sajtu, osim u komercijalne svrhe.