Izrael je započeo varvarski napad na pojas Gaze ubivši preko 200 ljudi, od toga mnogo žena i dece. Oko 750 ljudi je ranjeno.

Izraelski F16 bombarderi napali su u subotu ujutro, oko 11:30, gađajući objekte i zgrade vlade širom pojasa Gaze.

Palestinci se plaše da je ovo početak potpune invazije na pojas Gaze.

Ovaj napad je krvavi odgovor Izraela novoj ponudi primirja koja je došla od strane palestinske demokratski izabrane vlade Hamasa.

Peti broj Solidarnosti je konačno izašao iz štampe! Izvinjavamo se na zakašnjenju od nekoliko dana koje je posledica naših aktivnosti na drugim poljima, o čemu možete pročitati kratak izveštaj u ovom broju.

Od sada, do svog primerka možete doći - pored ličnog kontakta i narudžbine preko veb sajta - i u knjižari Beopolis, koja se nalazi u Domu omladine Beograda (Makedonska 22).

Cena je i dalje 30 dinara.

Decenija privatizacije i tržišnih reformi nije rešila krizu u našem društvu. U Srbiji danas postoji milion nezaposlenih ljudi, a 2009. će se taj broj povećati za barem deset odsto. Vrednost plata u Srbiji je za samo nekoliko nedelja u proteklom periodu pala za 50 evra.

Odgovor sindikata u Srbiji na ovo stanje do sada je bio profesionalni kukavičluk. Umesto da se organizuju štrajkovi, demonstracije i okupacije radnih mesta kako bi se sprečila namera „socijalno odgovorne vlade“ da prenese teret krize na radničku klasu, zahteva se produžetak procesa privatizacije.

Solidarnost radnih ljudi je naša najveća snaga. Zajedno moramo da pritiscima odozdo utičemo na to da se sindikalni pokret pretvori u demokratski i borbeni pokret. Zato ćemo sa radnicama i radnicima izaći na ulice da zatražimo hitnu izradu plana koji će zaista da štiti prava zaposlenih i nezaposlenih.

Predlažemo:

1. Nacionalizaciju svih krupnih i profitabilnih preduzeća pod radničkom kontrolom;
2. Zaustavljanje procesa privatizacije NIS-a i drugih javnih servisa;
3. Finansiranje opstanka svih radnih mesta u metalurškoj industriji iz budžeta uz tridesetpetočasovnu radnu nedelju, bez smanjenja plata;
4. Stvaranje novih poslova putem investicija u infrastrukturu Srbije.

Globalna ekonomska kriza uzima sve više maha u Srbiji.

Sve češća masovna otpuštanja zaposlenih iz godine u godinu dovode do sve katastrofalnijih posledica po radničku klasu. Ipak, koordinisani i organizovani otpor sindikata očigledno nedostaje.

Od avgusta 2007. kada je pukao spekulativni finansijski balon u SAD, koji je doveo do ekspanzije ekonomske krize, sindikalni pokret, kako na Zapadu, tako i na Istoku, sve organizovanije pruža otpor neoliberalnoj ideji da cenu krize ne treba da plati kapitalistička, već radnička klasa.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) najavila je da će radnici metalske industrije 10. decembra organizovati protest ispred Vlade Srbije, ukoliko ne bude produžena primena Zakona o privatizaciji do 2009. godine.

Predsednica ASNS Ranka Savić je na konferenciji za novinare izjavila da je stanje u metalskom kompleksu veoma teško, jer veliki broj preduzeća neće biti privatizovan do kraja godine, tako da će se "oko 45.000 zaposlenih naći na ulici".

Savićeva je podsetila da će, prema Zakonu o privatizaciji. do 31. decembra sva preduzeća, pre svega metalske industrije, koja ne budu privatizovana biti u postupku likvidacije, kao i da radnici neće dobiti otpremnine jer neće biti uključeni u socijalni program.

Ona je kazala da će oko 10.000 radnika i članova porodica izaći na ulicu 10. decembra kada se obeležava Medjunarodni dan ljudskih prava i da će protesti biti nastavljeni do ispunjenja zahteva.
Predsednik ASNS - Granski sindikat metalaca Srbije Vidoje Šćepović je rekao da su juče ponovo predali zahteve vladi i nadležnim ministarstvima, kao i da će "radnici blokirati ceo grad ako ne bude postignut dogovor".

Novembarsko izdanje Solidarnosti izašlo je iz štampe.

Tema broja je socijalna situacija u Srbiji, kao i efekti krize na životni standard u zemlji.

U ovom broju izveštavamo o svetskoj finansijskoj krizi, protestima koji izbijaju širom sveta i posledicama reforme visokog školstva u Srbiji.

Kulturna sekcija će u narednih nekoliko brojeva biti rezervisana za feljton koji pravi presek odnosa između kulture i estetike sa jedne i društva sa druge strane.

Od ostalih tekstova tu su i članak koji objašnjava uspon SAD-a na mesto globalne supersile, debata između zastupnika slobodnotržišne i planske ekonomije, kritički pogled na pristup genetskom inženjeringu, recenzija tri knjige koje se bave istorijom seksualnosti, članak o fašizmu, osvrt na partizanski pokret, itd.

Od ovog meseca, Solidarnost će izlaziti redovnije, tj. svake prve nedelje u mesecu.

Distribucija
Solidarnost možete naručiti klikom ovde.

Cena je 30 dinara.

Ukoliko želite da vam Solidarnost stigne u poštansko sanduče, na iznos cene dodaju se poštanski troškovi. Potrebno je samo da nam pošaljete svoje ime i prezime, adresu i poštanski broj, a novine ćete platiti pri preuzimanju.

Od sutra će i septembarski broj, u PDF formatu, moći da se preuzme sa sajta klikom na odgovarajuću sliku u desnoj koloni.

Drugarski pozdravi,

redakcija.

Zbog tehničkog propusta Doma omladine, diskusija o širenju NATO-a na istok održaće se u 21h, umesto u 18h.

Nadamo se da vam ovo neće poremetiti planove i da se svejedno vidimo tamo!

Drugarski pozdrav!

Nakon nekoliko odvojenih i slabo koordinisanih protesta, studenti i studentkinje Beogradskog univerziteta napravili/e su dva značajna koraka unapred za manje od nedelju dana.

Prvi korak načinjen je u petak, 17. oktobra, kada se masa od oko 600 studenata i studentkinja sa nekoliko fakulteta okupila na platou ispred Filozofskog fakulteta. Okupljenima su se obratile koleginice i kolege sa Filozofskog, Arhitektonskog i Fakulteta političkih nauka, nakon čega su svi zajedno krenuli u protestnu šetnju do vlade Srbije.
[nastavak...]

1. Nečuveni talas panike koji je u proteklih nekoliko nedelja preplavio svetsko finansijsko tržište, stvorio je kod radnika i radnica širom sveta mešavinu osećanja besa, zbunjenosti i straha. Svima je postalo jasno da postojeći kapitalistički ekonomski sistem ne funkcioniše i da se nalazimo pred bitnom istorijskom prekretnicom. Ono što ostaje nejasno jesu posledice koje iz ovoga proističu, kao i šta tim povodom može biti učinjeno.